Женски свет

машних сталежа помоћи да и оне дођу до вишег образовања, а нарочито стручног те у томе духу тумачећи § 2. нацрта, предлажем поново: Да оео вастталишше буде сједпе сшране Пакрац, Фебруара 1899.

за богаше девојке ианзионаш, а за сиромашне конвикш. Завршујући ово неколико редака, кличем: Сваком капу доле, ко нам српску гаколу отвара!

Јов. Јанко Кнежевић.

ПРОЗА О МЕСЕЧИНИ.

(Потези пером.)

Сви те славе, emi ти се диве, ој мјесечино! Неки те л.убе, а неки на те и мрзе. Кажу, да штитиш и пазиш љубав ! Кажу, да надахњујеш нјеснике. Кажу, да водиш дивне руке уметника, Сви ти то кажу, али ништа ти не рекоше. Нијесу ти рекли, ој мјесечино, да си ти прави лијечник болу срца, нијесу ти рекли, да си ти најбољи лијек духу нашему. Да, ти, о слатка, о њежна мјсеечино ти си тако аристократска, тако отмена, теби се не миле бешћутници, ссбичњаци, јер си идејална, јер си блага, мила, слатка. Ох! ја те волим, бајна мјесечино, када те посматрам, гдје ми налијевага родни крај, гдје ми купаш сребром својим споменике људских великана, гдје ми сјајиш измед дрвећа завичајне шумице или гдје ми пливаш мед валовима ријеке миле домовине! Ох, мјесечино, ја те волим! Да, када те посматрам, на све заборавим,

Пише: Ј. Беловић—Бернадзиковска.

што је око мене, моја ми бол одлане, ти си јој мелем. Драга мјесечино, ти си тако тајанствена, па се и ја нитам, зашто сам на свијету, запгго ми је срце тако пуно топлих жеља, жеља никада могућих жеља тако слатких !... Зашто је у мене тако јако и велико срце, а тако слабо тијело? Зашто желим, зашто ћутим, зашто увиђам? Зашто пак сретни часак тако брзо иролази? 0, мјесечино, слатка мјееечино, зашто ми не откриваш све те тајне? Смијешиш се ? Ах —■ де смијеши се само де окупај душу моју у ејају твоме, прекали је, залијевај је идејалима, де драга мјееечино ! Идејали иам требају у животу, у дому, у природи, у школи највише у школи о, де, драга мјесечнно, разблажи нам душе наше, да љубимо евијет, да љубимО природу, али да више свега љубимо неумрле идејале тај поуздани иут до свакога савршенства, до среће сваке!

БРАТСКА ПИСМА.

VII. Рад и штедња.

Дична Сриктво! У задњем твоме писму молига ме, да што напишем о раду и штедњи, и ја то драге воље почињем: Наш народ у данаЈпњем времену и у данашњим околностима, оскудним и критичним приликама, вишеје наштедио, ако шта има, него ли је стекао. Велике трговине, индустрије, Фабрикације и све што у ову струку сиада, све је то у туђим рукама; Србин између тога што заради и стече то му је сво богаство и благо. Питаћеш ме: За што Срби не пред-

дузимају велике трговине, зашто се не заузимају боље за индустрију и друго? Е, дична сестро, то је за то, што је Српство раскомадано под разним државама, па нијесу у једној цјелини; то је за то, што су политичке прилике раздвојиле српски народ на разне партаје, па се многи, а особито неке народне вође, више заузимају ко ће да ведри и облачи у нашем искомаданом народу, него ли да у народу пораде око благостања трговине, индустрије и заната; те су тако странци све предузели у своје руке и конкуренцију. . . Наш је народ свјестан, али треба да има и свјесне во!>е, који се не дају, ни у

Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ.