Женски свет

чему завести с пута народног. Као што ти рекох наш народ умије доста добро да штеди; и ако шта има то је већим дјелом штедњом одржао и очувао. Наш народ и умије добро да ради, ако му се на пут не стаје. Какве је невоље и патње претрпио и иепрестано трпи, заиста се доста добро држи; али није селе доста то, него треба свијем силама да наетоји, да ради и да штеди. Да штеди, е, да не би своје имање расипао на бескорисне и штетне ствари, да вазда рачуна какав ће му пошљедак бити; јер врло је лако изгубити и потрошити, али је тешко стећи и сачувати. Док је хаљинка читава, не треба је крпити, а чим се иочне дерати, ако је одмах не искрпиш, за час ће се раснаети у комаде, па од ње нећеш никакве користи имати. У свачему треба се најирије разми слити, па онда посао предузимати. „Три пут омјери, једном одрежиД вели наш народ, а то значи: када си добро неки посао промозгала и увидјела да ће добро испасти, онда га ночни и не бој се да ћеш погријешити. Почетак је сваки тежак и он је темељ у свакоме раду, а човјеку никада више мисли се не разилазе, никада не осјећа тежега посла, него кад зажели какав рад отпочети. А то је природно. Јер човјек желећи какав посао да отпочне, мисли му се укрштају: Хоћу, нећу; могу, не могу и многи у томе размишљању малакше, а особито, ако га храбар дух не ободри, на почетак. Наши стари нијесу у лудо рекли: „Сваки је иочетак тежак! и Но, без тегобе нема никакве користи у коме било раду и предузећу. Чврста вол>а и прегалаштво много нешта савлада. Од почетка зависи напредак, срећа и добар свршетак ; премда неразмишљен почетак учини више квара, него ли да дотично предузеће није никако ни почето. Почетак је клида добра и зла, клица ианретка и назатка, клица благостања и штете, знања и незнања. -И, почетак од дочетка разликује се у толико, у колико

га је ко боље замислио и почео, или у колико га је неразмишљено започео. Но ни најбољи почетак рада не може се увијек добро свршити; јер и ако је добро започет, опет даљим радом, или нерадом иоклизне се са оног становишта, како је почето, те се и најбоља клица угуши и пропадне. Човјек у свему треба да је усталац, па ако га нешта и помете у раду, нека не клоне, него нека све даље и да.ље размишљено наставља, ма га и великијех жртава стало. Идући тако размишљено у напријед, прелазећи преко сваке препоне, која га може у животу задесити. Како ли се човјек задовољава, селе драга, кад је отпочео неки свој рад и посао, иа кад мује тај рад добро смигаљен, а још га никаква сметња не зауетав.ља, нити му квари реда. О, како ли се оида човјек заноси! Све више и више настојава, да му дотични рад добро испадне и да се сретно сврши. на чисто не жали труда ни умора, кад је постигао, што је започео. Још више мора устаоца да боли у срцу кад му се смета, да неки рад започне, предузме. Особито ако је нестрпељив, те пренагли, може лако да штети и своМе здрављу и своме напретку. С тога треба хладно нрееуђивати сваки рад и сваки посао, да би га могао свјесније извршити. „Врело се гвожЦе кује! и То не значи, да треба еваки рад одмах иочети и извршити, ма се и на тптету свршио. Јок, тако није. Него то значи: Ако видиш да ће иосао добро се свршити, одмах га иредузимај, или ако дотични иосао не почнеш одмах, када ти је згода испала, онда ти је сваки кашњи посао да би исту ствар дјелу извео бескористан. У свачему има изузетака, па може бити п у овоме. Ни најбоље смишљен рад не може се одмах почети, ако се човјек не окрене десно и лијево, па не види, има ли какве пометње, било спо.ља или изнутра, да би свој посао отиочео. Ако се увјери да га неће ништа помести, нека отпочиње, радња ће му сретно испасти; ако ли пак увиди, да ће бити његову раду пометања, у коме било погледу и од кога му недраго, треба онда да измисди и нредузме иачин, како

ЖЕМСКИ СМЧ. ЈВр. 2