Женски свет

познавао. То је све било, што их није било, који би шћели истинито описати живот и обичаје нашег српског рода. Или, који су и описивали, они су то чинили лукаво, мрзећи нас и нашу стару славу. Па и сада, сестро, многи странци, који често врло неповолшо описују народ срнски, да испитују поближе живот и особине његове, заиста би нашли много примјера, што би им љубављу загријали ледена срца њихова. Али, ништа за то сунце свакога једнако грије! Сестро! Да не би гусала, да не би нашијех узор-пјесама, да нам Српкиње не однеговаше ваљане браниоце рода милога, ми би били мртви. То нам не даде пасти.. У свакој длаци на гуслама записано је на хиљаде српскијех пјесама. Када се стадоше преводити српске пјесме на многе стране језике, то Западњаци увиђеше српску генијалност и поштено српско-словенско срце, па почетпе друкчије мислити о Србима. Србин кроз толике вјекове заклањао је својим витешким грудима од азијатске и дивље навале јевропску културу и иросвјету, док о својој образованости није имао када бриге водити. Сва просвјета у Срба за вријеме робовања била је предата у руке духовника народних свештеника. Свештеници су били једини просвјетитељи; а српски пророци гуслари, одгојени на крилу мајке Српкиње, на струнама јавор-гуеала нробуђивали су заспали срнски дух, те најпошље и но ропству оживје племе Неманићко, а ускрснуше српски хероји, Коњмц, (Хе/рцвговина) 1899.

и Србадији лахну души... Па коме има сестро дична да благодари Србин? Само српској мајци, која одгоји дичне соколове и узвишене ирегаоце за правду и слободу; има да благодари српекијем гуслама и пјесмама. . И, као што се воли и љуби брат и сестра, тако се воле. љубе и грле између себе српске гусле брат и сестра им српска пјесма.. Једно без другога престаје! На гуслама је записана српска прошлост, садашњост и будућносг. Па онда? Цијени сестро и уважавај ерпске гусле и пјесме, учи пород свој нек и он љуби те наше светиље; јер Ловћенски геније вели: „ Гдје се гусле у куЛи не чују , шу је иразна и куКа и људи. “ Нико као мати не може своме породу засладити српске гусле и пјесме. С тога челичи своје синке српском пјесмом, то ти је дужност, то очекује од тебе твој пород. Загријевај пород ватреном и правом .љубављу за све што Србина Србином чини; улиј у дјецу своју љубав за узвишене српске обичаје, па и они када одрасту, умјсће још бо.ље цијенити и уважавати свето Српство, чија се слава узносила од Црнога Мора, иа овамо, преко Драве ... Сестро дична! Света је дужност Српкиња, значајан вам је рад, ви сте дужне да сваком приликом поучите пород свој, а тијем ћете иоказати свијету, да српска свијест не ће иас-ти; да српска свијест напредује и свијетли се ! а ја брат твој срећнијем ћу се осјећати и кад очи заклопим при крају жића, рећи ћу у знак признања: Слава ти и хвала дичпа Срттњо! Братски те л.уби! Б р а т С р б и н : Родољуб.

ТИ СИ, А ЈА НЕ.

Ти си добар, а ја не, Ти си мио драгане; Ти си лепши него ја, Што да тајим, кад се зна Ти си вес/о, а ја не, Ти си чио драгаие! Пврлез.

Ти си сунце, гато ’no сја, Одсјај само, то сам ја! Ти си осмех, а ја не, Ти си радост драгане! Ти си љ.убав, а ја знај, За љубављу уздисај !

Даница Максимчев-Путник.

ЖЕНСКИ ОВЕТ. Вр. а