Женски свет

ПОМЕНУ ЈЕЛИСАВЕТЕ ПЕТРОВНЕ КАРЦЕBЕ.

(Свршетак.)

•Проучивши тешку школ-у Севаетопољскијех невоља ; Јел.ЛТ. зналаје, да, ко мисли да добро уиравља другијема, тај треба сам да буде први ураду п труду. сам да искрено и вруће вјерује у светост свога посла, да свагда иред очима има искључиво интересе само тога иосла и најмање да се бринс лично о себи. Гијетко ријечју, него вазда сваког тренутка личнијем нримјером она је поучавала, да сеетри милосрдија необходно је нарочито заборавити на саму себе ; саме себе се одрећи. Трудови сестре ; у суштини својој ; толико су особљиви и толико тешки да их нијесу у стању накнадити ни материјалне добити ; ни спољашне почасти и одличија; која задовољавају зар само личиоме самољубију. Сходно овијем погледима на улогу сестре; вазда се држала и радила сама Јел. П. ; а за њом и цијело коло сестара око ње ; које су јој неограиичено одане биле и до дубине свог срца њу љубиле, ие гледајући на њезину по изгледу старост, а који пут и суровост. Вазда одушевљена идејом ради користи невољнога болестника, вазда тачна пос.љедователница у својим поетупцима, Јел. И. без тегобе руководила је опширнијем и многосложенијем радом да наређује: свака сестра радница старала се сама да предходно ово или оно изврши што требује, јер је она унаиријед знала и осјећала, што ће Јел. 11. одобрити и што одобрити неће. Сви ; на тај начин, радили су не по обвезности, или што су саме дужне биле ; не ради похвале или користи ; а искључиво но унутрашњем нагону срца свога. Оне ; које нијесу могле да себи усвоје овакав иоредак, сдмах су одлазиле; остајале су само изабранице. Ове ; које су остајаие, никад се нијесу устручавале да иолазе на најонаснији и тешки поеао; оне су без да се замишљају његовале најзаразатиљније болестнике, вазда приправне да изврше и најнечистију работу; да поднесу све материјалне незгоде и оскудице; само ако се то захтијело ради олакптања удеса тешког болестника! Оне су пред својим очима имале недостижим примјер себе за углед! Знајући како се лако може оштетити свака и најбоља радња ; чим се ње само дотакне педантизам и Формализам са њиховијем обичнијема сапутником спољашнијем привиднијем сјајем ;

Јел. 11. више свега се бојала и неуморно гонила и најмању смјер ма какво такво понашање у раду сестре милосрдија. Фигурирати а не радити. макар гђе и у чему то било, она сама није то чињела па ни другијема није дозволшвала. Највише је она избјегавала спољашње свечаности и церемоније и у таквијем случајевима старала се да остане колико је могуће мање примјетном. Истина ; њој то није свагда испадало за руком ; јер никог није било ; ко ; иознавао или не познавао Јел. П. ; ако је само један пут видио њу за радом, да није њу поштовао и љубио! Знаменито је ; између осталога то ; да Јел. 11. није за умјесно находила да милосрдна сестра нема никакве знакове одличија, као што су: ленте, ордени ; медаље и остало. Само обични прости на ирсима знак Црвеног Крста на. хаљини она је допушћала, тврдо вјерујући, да не ио спољашњем изгледу, него по унутрашњој његовој садржини може бити оцијењен човјек ; који себе посвећује дијелу и љубави и милосрдија. Памтећи свога знаменитога руководитеља, она је свагда поучавала ; колико је за сестру значајно да она код постеље болестнога буде вјеран помоћник љекару ; као представнику науке; колико је њој необходно нужно ; да ; довјеравајући знању љекара ; безпорично, испуњује све његове иријеписе и одредбе ири лијечењу болесника-, само онда ; кад је то учињено, сестра са мирном савјешћу у стању је ; да нађе задовољство својему осјећају милосрдија и љубави ; за која је и након тога јошт отворено најопширније поприште рада. Врло проницава и осјетљива ка свијема опште човјечанским иитањима и нуждама, нарочито иак к онијема, која су се тицала интереса драгог јој њезиног родног завичаја, иун убјеђења садруг славјанске идеје ; она се у редовима првијех рускијех људи јавља да даје колико је могуће било помоћ у борби за самосталност на Балканском полуострву. У 1875. години ми њу видимо у персоналу љекара и одабранијех милосрднијех на кршевима јуначке Црне Горе ; гдје она врло брзо подчињава гордељива у односу к женскињи срца овог предњега борца за елавенску ствар. У 1877. и 1878. години, Карцева, на челу неколикијех де-

Бр.-З. ЖЕНСКИ СВЕТ.,