Женски свет

диви. Привуци јој столицу како треба, а расхлађивањем леиезе, чини јој зрак угодним. При столу, кад пије вино, узми брзо чатиу за њом и намести уста тамо где је она своја имала“. Не да се побијати, да се у овом последњем закону и нека претераност одаје и да наши модерни услужни људи нису тиме свој ~Codex“ књигу закона умножили, него истој тек неке промене додали. Ипак је за време Овида услужност остала нека сувопарна знаност, а пренешена је тек у најређим случајима у практичан живот Тек у средњем веку видимо услужност стварно изведену и то у такој претераности, која личи на лудост и недотуиавност. Могуће, да је узрок развитка средњовечне галантерије лежао у тежњи племенитих људи против тоталног понижавања жене, јер никада није услужност тако цветала, као у доба дозволе, да муж бије своју жену „ако му није иослушност одала, и ако је рђаво о њему говорила, или му лагала предпостављајући, да је он то умерено чинио“.

Витештво је створило за жене онога доба једну суичану вазу, у којој су мрачне стране брачна живота забравити могле; наравно људи су при том мање били одушевљени у служби жена да доиринесу веће жртве, но што би прелазило границе њихове сујете. Јер, и ако су ценили и поштовали углед женских, ипак су их у извесним моментима злостављали на најгрознији начин. Од сваког човека нису смеле тражити услуге ; само од својих нарочитих витезова, али од ових опет толико, да су граничиле лудошћу и узимале облик комичности и дивљаштва. Пемци су се разликовали од Фрацуза н. п. у том, што су први баш одушевљени више за обстрактна, а други за позитивна својетва женских. Елзон каже у својој „Повести њемачке песме“ : Трубадури (старо-Француски песници) спевали су очи, косу, уста, стас својих миљеница; други пак ценили су смиреност, убавост, скромност и њежност целог женског пола. Први су били коикретни, други аострактни. (СвршиКе се.)

ИЗ МЕДЕНИХ ДАНА.

IV.

Читала је писмо од мајке послато... Кад је нрочитала, снуждило се злато. Биће болест, мислим, ил’ несрећа друга, Па и моје срце обузела ту.га. Засјале јој. сузе у очима леиим ... Штаје, Боже свети? Већ почех да стреиим Казивати поче, ал јецање не да.. . Пружила ми писмо, да исириповеда.

Илија Белеслијин.

И збиља је страшно. Дршћем од ужаса. Ево веран прегшС несрећнога гласа: „ЈБубимица Киса јавља тета-Дани, „Разбила главу њеној лутци „Шани“!“ 0 да грозне вести! И било ме жао. Тешит’ сам је моро, шта сам друго знао? „Не плачи ми, злато, чекај јесен сићу, „Нама ће донети рода лутку живу“. С. 11. 8/1 Y\

Д ОПИСИ.

Сомбор, о Мученицима. Добротворна Задруга Српкиња Сомборкиња приредила је на три јерарха о. г. аабаву с игранком, која је донела нашем Фонду леп прираштај. Сазно је добровољних ирилога пало око 100 и више Форината. Програм забаве је обнародован иутем новина. Ко је год био на забави није се покајао, добро се пр<|вео и наслушао се лених иесама срнских, ко^је

невала прииравничка омладина добивши допуштење од своје уираве, да може суделовати, а и свирке испод вештих ирстију гђице Олге Арсеновићеве иа тек вештачк.е свирке на вијолини г. лроФ. Чавољца коју наше перо није кадро описати, јер га не води стручњачка рука. Жао нам је, што нам се измакла прилика да чујемо г. Ђорђа Петровића нар. учитеља из Будима,

Бр. 4. ЖЕНСКИ СВЕТ.