Женски свет

БРАТСКА ПИСМА.

X. Један дичан спомен.

Дична Срикињо! Молила си ме више нута, да ти што напишем о Херцегу СтеФану, чије име носи на себи наша славна Херцеговина, па да бих те колико било задовољио, изнијећу ти мој говор, кога сам скоро нашао у мојим рукоиисима, а био је приправљен да га говорим јонг 21. маја 1893. год. на бесједи: у славу сиомепа Херцегу Стефапу и трудбеницима Сриске Штамиарије у V. и VI. вијеку код знаменише Херцегове Задужбине близу Горажда. Био сам онда српски учитељ у Фочи, а српска општина у Горажду у договору са српском општином у Чајничу код Херцегове цркве, јер је на 21. маја освештан нови звоник на старој задужбини Херцега СтеФана. Српска Омладина Чајничка била је приправна да на бесједи представља „Крсш и крунуХ а Фочанско српско-пјевачко друштво да пјева; мене је општина замолила да бесједим говор, па пошто није бесједа дозвољена, то нијесам ни ја говора бесједио, с тога га ево теби износим у писму, надајући се, да ће те занимати и да ћеш се још тврђе увјерити, да је Херцег Сшефан био Србии иравослаене вјере, а никако богумил или патарен, како би хтјели доказати непријатељи Српства и св. Православља. Говор је гласио: „Драга браЛо и миле сесшре! Наш српски народ, од давнијех давнина може се поносити својијем узор-синовима, који жарко и истинито љубише свој род и вјеру прађедовску; а наслађаваше се, радећи у своме роду ширећи просвјету и сваки корисни напредак. За нама је прошлост наша српска, и та наша прошлост, даје нам доста свијетлијех карактера, прстом нам показује трудбенике, који се стараше за унапређивањем српског рода и племена. Па како да нам срце од радости не заигра, како да нам душа од милине не запјева пјесму радосницу, што смо и ми

потомци тијех напгајех дједова, прадједова, шукундједа и т. д. Да, браћо драга! Ми треба да се поносимо, а са поносом треба да искажемо нашу хвалу и признање треба да помињемо евоје прадједове... Јер само тијем ћемо и ми показати, да цијенимо заслуге и рад нашијех првашњијех великана! показаћемо свијету образованом, да је и нама мила просвјета. Ми, у Босни и Херцеговини, у просвјети смо далеко изостали иза другијех народа; но томе се није чудити! Разне неприлике, нијесу нам допуштале, да би се могли старати о нросвјети и напретку своме... До скора старали смо се једино, за насушни хлеб, и да би моглшЈобезбиједити своје породице од непријатељског нападаја.. Борили смо се с оружјем у руци, те хвала Богу! до данас очувасмо своје дично име, своју нравославну вјеру и лијепе паше обичаје. Сада, када нам је мало слободније брат брата поздравити, то и ми треба да настојимо, да нам потомство наше напредује у сваком добром и нанредном погледу Погледајмо се браћо! Ево смо се из разнијех Mjecra сакупили... Сакупили смо се у ову стародревну богомољу задужбину Херцега СтеФана; али због чега се сакуписмо ? Мислите ли само ради освештања овога звоника? Не браћо и сестре! Ми се сакуписмо на молитву, да још одамо почаст, да се срдачио помолимо Свевишњему за, основатеља овог важног и стародревног нашег храма; да се помолимо за остале овдашње старе блажено почивше трудбенике и српске књижевнике, да их Творац прими пред престоље своје. Сшефан ХраниЛ Косача, син Вукца Хранића, а братић храброг војводе Оандала, постане заповједником у Херцеговини пошто Сандал није имао порода. Сте Фан је био врло мудар и један од најсилнијех нашијех владалаца онога вре-

Бр. 6. ЖЕНСКИ СВЕТ.