Женски свет

мена a aa живота евога учинио је много славнијех дјела, са којијех ће му се име вјечно спомињати. Његова власт простирала се од Новог Пазара на до Јадранског Мора до славнога Дубровника а свједоци његове славе и величине јесу оне силне суре зидине од многијех тврђава, .које је он подигао. Но оне силне зидине мало по мало губе се, нестају, а сиомен Стефана не fie никада нестати, јер је он отац и осповалац наше миле и јуначке мајке Херцеговине, којом се ми сви дичимо и ионосимо. Херцеговина носи име, славног Херцега СтеФана и док траје ње, неће нестати ни спомена Херцеговог !.. Осим својих великијех државнијех дјела Херцег Ставан прославио се још и као велики ткровитељ и бранишељ наше свеше вјере ирадједовске. Велика побожност и оданост његова према својој православној вјери, осоколила је Херцега СтеФана, да сагради себи и народу своме једну свету задужбину, као што су чинили наши свети Немањићи, те године 1454. подиже овај св. Храм, у коме ми приносимо топле молитве створитељу натнем, а иосвети га у славу светом Георгију, да себи грјешноме задобије опроштење гријехова, од самога Спасител>а Бога. И, ова скромна црква његова задужбииа, била је у оно давно доба зборно мјесто побожног народа, гдје се скупл>ало хиљадама људи из разнијех крајева југо-источне Босне и Херцеговине, па се она тијем видно снажила и лијепо напре'довала. У ирвој половини XVI. вијека подигне се код задужбине Сриска Штамнарија, а којој је на жалост у народу нестало сваког спомена, као да је никада Hiije ни било ' И да срећом нијесу друге руке на другом мјесту сачувале двије црквене књиге, што их наштампаше код цркве св. Георгија: Јеромонах Теодор и Ђакои Радоје 1529. и 1531. год ., не би се нп знало, да је овај старински храм у XVI. вијеку служио, као доказ, како је Србин ii у оно тешко доба показао свијету сво-

ју способност и тежњу, да се користи течевинама људског ума и да ради на њихову проширењу и утврђењу. А тијем славнијем дјелом управљао је знаменити старац Божидар Горажданин, родом из питомог Горажда, који је тијем оставио лијепи спомен даљијем нараштајима овога краја, чијем се наша браћа Гораждани заиста дичити и поносити могу! И, ето ја вам испричах по нешто о основатељу ове св. задужбине Херцегу СтеФану и о тројици српскијех књижевника из XVI. вијека. Ми, благодарни синови дичне Херцеговине, који чинимо овај спомен на дан равноапостола цара Константина и царице Јелене као на дан смрти Херцегове; и ми треба да се потрудимо, да иза себе оставимо лијеп спомен, какву задужбину, или какво добро дјело, како би и нас наши потомци помињали и славили; јер све пролази, али само дјела остају . . У овоме добу највећу ћемо задужбину оставити нашем потометву, највише ћемо дјело извршити, ако се боље обазремо иа наше школе и цркве ; ако ушчувамо наше српске светиње; ако за своје име не будемо жалили ни живот свој. И, ми овако сакуиљајући се, доказујемо, да нам је мила и драга просвјета, Доказујемо, да љубимо свој род и вјеру, а то чинећи показујемо образованом свијету нашу патриотичност. Прије толико вјекова као што споменух грлили су се братским рукама, око ове задужбине наши прадједови, па како да сваког онога, који жели.добра српском роду, не обузме милина, кад види или чује, како ми сада послије толико стотина година, овако сјајан епомен чинимо ? ! Оваке су славе заисга ријетке . . Наша браћа Црногорци прославиће у мјесецу јулу четиристогодишњицу „Ободске Штамuapujeu, а ми ево сада прослављамо спомен Херцегу СтеФану и тројици српскијех књижевника, као осниваоцима „У орашке штамиарије ‘. Иаша је прослава скромнија, а онамо ће ирослава бити славнија; но ни ова наша екромност не губи значај нашој светковини... 84

IКЕНСКИ CBEI". Бр. 6.