Женски свет

ГОВОР.

у свечаној седници „Просветне Задруге Српкиња“ приликом њене 25-годишње прославе 15. августа 1899. год.

Велешшовани слушаоци! Мпли госгаи! У део ми допаде чает, да могу као перо вођа наше задруге, која данас слави двадесетпетогодишњицу постанка свога, овом свечаном приликом узети реч, да Вам оцртам рад и дела ове задруге, те да Вас укратко упознам тим племенитим и узвишеним радом ове малене и скромне задруга Податци говора овога црпљени су већином из задружних запиеника, а понешто и из сопственога учешћа у раду томе, с тога сам слободан најпонизније замолити да ме стриељиво послушати изволите: У добу, када се коло наше културне среће почело на боље да окреће, а то беше године 1870. и 1871.,, када је наш срнски народно-црквени Сабор, руковођен лепом слогом са својом јерархијом, а нрожет и задахнут племенитом мишљу и родољубивим осећајима за нацретком и нросветом иарода свога ; донео „ Уредбу за сри. ndp. шшколи,е и , која је 1872. год. добила и високу нотврду Његова Велпчаиства. загрејао је за ту идеју и заталасао све слојевс народа срискога, на и саме женскиње наше, јер им је отворио нута, да се и оне за народну просвету заузимати и њу подпомагати могу. §. 25. поменуте уредбе гласи: ~ М сиши шк. одбор треба да се аосшара, да се за иодаору иоуке у женским радовима сасшаве женске задруге од иријашелмца школских и ш. д.“ Кад је „Уредба“ ова своју високу нотврду добила, и као закон у живот етунила. почео се је и покрет за оснивањем женских задруга у нас. Знам врло добро 7 као већ и онда учитељ овдашнлц да је наш уважени Чика-('тева, као тадањи народни посланик и као овдашњи син често у Бечеј својти и родбини својој у иоходе долазио, и са тадањим мееним учитељем Г Б. Глибоњским својски на томе порадио, и мудрим својим саветом допринео. да је ова наша задруга у живот ступила. У кући у оно време најунливније и веома образоване и интелигентне госпође, а ватрене Српкиње, ггок. Јулијане Ђорђевићке, држани су договорп, док ствар напослетку није дотле дос.иела, да се лицем на Св. Илију могла и прва скупштина ове задруге одржати, а то беше на 2 годиие доциије после потврде често поменуте Шк. Уредбе, дакле године 1874.

Мањи број од члаиица, које су на тој скупштини учествовале живе су Богу хвала и даиас, но далеко већи број већ одавна црна земља нокрива. Нека им је „слава“ и „вечан спомен међу нама!“ За вредно налазим, да имена њихова и овом ириликом наведем. Ево их дакле : Јулијана Ђорђевић, Кристина Пекаровић, СоФија Поповић, Милица ЈеФремовић, Султана Јелчић, Јелисавета Пејић, ГГаулина Крварић, Катарина ШтеФковић, Лујза Војновић, Кристииа Кукић, Мцрија Бастић, Катарина Влангаћ, Милка Илић, Јелена Бошковић, Терезија Петровић, Јулка Сомборски, Марија Манојловић, ЈБубица Јоцић, Катарина Милић, Јулијана Павковић, СоФија Татић, Кристина Дебељачки, Јулијана ЈовановиК, Криста Џигурска Ацкова, Драга Живкова Пајина, Љубица Влаховић, Јелисавета Живковић, Јулијана Димитријевић, Катарина Завишић, Евелина Завишић, Марија Марцикић, Милева Мартиновић, Јелена Џигурска Ђорђијина и Анка Глибоњски, свега 34 чланице, од којих су још око l / 3 и данас у животу. Прву ову скупштину отворила је као иривр. иредседница Јулијана Борђевић и позвала присутне, да се у смислу већ и спремљеног, од м. шк. одбора сачињеног, устава другатво као „Задруга“ конститујише. Усљед чега буде за председницу Јулијана Борђевић, за поднред седницу Лујза Војновић, за благајкињу Терезија Петровић, за перовођу Ђорђе Глибоњски изабрани. У први одбор уитле су ове чланице: Кристина Дебел.ачки, Кристина Пекаровић, Кристина Кукић, Јелисавета Живковић, Јелена Симоиовпћ, Марија Манојловић, Јулка Сомбореки, Једена Бошковић, Паулина Крварић, Драга Живкова, Милка Илић и Султана Јелчић. Први посао задруге био је тај, да се постара, да добије своја нравила устав. Као што је напоменуто, устав је на молбу задруге саставио м. шк. одбор, који је 1875. год. на одобрење поднешен, но одвис. кр. уг. министар. ства дваред повраћен ради некојих измена по жел.и истога министарства, и тек је августа 1876. год. потврђен и иубликован. Које су иак те спорне тачке устава биле, што су као камен потицања на путу потврде стајале, нисам могао дознати, јер у записницима о томе трага не нађох. Да речем коју о броју чланица задруге.

132

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бг. 0