Женски свет

Као што се жз записника увидети могло број чланица је од постанка до данашњега дана врло скроман био. Број њихов кретао се за све време од 25 година у колу између 30 и 50, тако, да се исиод броја 30, није снижавао, као гато онет број 50 није надмашао, осим нрве 1874. год. у којој је било 52 чланице. За све ово време од 25 година имала је Задруга које главних, које одборских скупова 148 са 1204 решења. Имена пак часника, који С У на управи за време од 25 година били ово су : као председнице нослужиле су задрузи 1. Јулијана Ђорђевић од 1874—1880. године. 2. Лујза пл. Војновић 1880. до августа 1885. године. 3. Јелисавета Попадић од августа 1885. 27. апр. 1886. год. и 4. Емилија Јоцић од 18«6. год. иа ево и данас. Свега дакле 4 председнице. Као подпредседнице ггак: Лујза пл. Војновић од 1874 lB3O. док није изабрата за председницу; Јелена Бошковић од 1880. до Фебр. 1882 ; Емилија Јоцић од Фебр. 1882. до 27. апр. 1886. док није за цредседницу изабрана; Евелина Завишић од апр. 1886. до Фебр. 1895., и од Фебр. 1895. до данас ЕуФемија Влаховић, свега

дакле 5 иодпредседница. Као благајкиње иослужиле су задругу: Терезија Петровић од 1874. до јан. 1879.; Султана Јелчић од јан. до јуна 1879.; Јелена Симоновић од јуна 1879. до апр. 188У; од анр. 1880. до Фебр. 1883. Марија Гавански, и од 1883. до данашњега дана Кристина Хаднађева свега 5 благајкиња. Као перовође напослетку били су: Ђорђе Глибоњски од 1874. до окт. 1870.; Ђорђе Петровић од окт, 1876. до јан. 1877.; Гавра Ковачевић од јан. 1877. до окт. 1881.; Јован Чиплић од окт. 1881. до 20 маја 1888.; Видосава Настић забавњља од маја 1888. до јан. 1889.; Иван Јелчић од јан. 1989. до јан. 1890.; и од јан. 1890. данас ево моја незнатна маленкост. Да би задруга имала и своје спољно обележје у својим званичним препискама, наручила је одмах прве године 1874. свој печат сн натиисом: „ Просвешпа Задруга Срикиња у Ст. Печеју 18743. као што се то и данас види. Печат овај наручио је врли родољуб пок. Стева Бошковић за 4 Фор. 33 нов., коју је своту сам у Б.-Пешти и исплатио, и печат задрузи иоКЛОНИО. (Свргаиће се )

НА ГРОБ.

Вукосави и Олгици Лубен.

Ко год прође стазом тужном, Што се гробљем црним зове; Нека стане крај спомена, Што га дижу ране моје! Ту ми леже два мелема Два цветића мирисава; Ту ми лежи моја Олга И првенче Вукосава ! Две сестрице голубице, Поносите, чедне, миле; У гробу се сада тужном, Љуико, мило загрлиле! Гајила сам ћери моје Две танане, вите јеле ; А сада ми гробак скрива Цветке моје неувеле! Да лн схваћаш ти путниче Како цвили јадиа мати ;

Кад зенице од очију У гроб хладни тужна прати! Зар у гробу њини венци, Бурма златна и венчање; Зар у гробу моја деца, Слатко моје радовање! Стан’ иутниче Бога моли, Да ми чува цвеће моје ; Да он прими моје благо Међ’ анђеле миле своје Г Кад погледам јадна небу, Да ми тузи нада сине; Да ме гледе деца моја, Два анђела са висине ! Ај Вукице ранитељко! Ај Олгице добро моје ! Сећајте се међ’ анђели Остављене мајке своје! Место њине мајке : посестрима им

Даница Максимчев.

Бр. 9. ЖЕНСКИ СВЕТ.

133