Женски свет

НА РАЗМИШЉАЊЕ НАШИМ СРПКИЊАМА.

Одавно већ намеће ми се питање, иије ли прека потреба, да и ми Српкиње станемо озбиљно да размишљамо, како и на који начин да се приближимо и побоље упознамо са нашим осталим словенским сестрама, које својим неуморним и успјешним радом, било у приватном или јавном животу, било на, просвјетном или иривредном пољу, свуда, у друштву, породици и свјету одважно ступају напред и својим пожртвовним и корисним радом крче путе широј просвјети и привреди и тиме олакшавају терет своме мушкињу, које би у тешкој борби за опстанак без таке помоћи често пута клонути и подлећи морало. Најбољи нам пример у том дају наше дичне сестре Чешкиње, које заједно са својим мушкињем одважно и неустрашиво решавају свако животно као и народно питање, само дакако. свако на свој начин, али у потпуном екладу. А као што оне, тако и Словенкиње могу у свакој згоди да нам служе као узор карактера и истрајности тим више, што су оне_и једне и друге у својој тешкој борби, у својим праведним тежњама, жељама и осјећајима, нама Српкињама еасвијем једнаке. А гата да речем о сретним ћерима богом благословене свете Русије? Зар су оне скрштених руку гледале, како се диже то огромно царство? Слободно се може рећи, да су и оне привредиле доста дапашњој моћи и величини њихове драге отаџбине. Све оне, Рускиње, Чешкиње, Словенкиње и остале ћери великих и славних народа, доказују колико може спремно и одважно женскиње да користи себи, породици, друштву и народу. Зато мислим, да би нама Српкињама од велике и замашне користи било, да се уиознамо с њима и њиховим радом. Јер упознавајући њих и њихов рад и ми би знале наш нрема приликама удешавати; знале би се користити са свијем оним, што би нашле, да одговара нашим народним н животним потребама. Све, што би нашле да је добро, племенито, узвишено и корисно, требале би прихватити и наш делокруг проширити. Јер у оном, у чем су оне

већ савршене ми смо јоште почетнице; на чем оне живо раде, покрећу и остварују, ми још ни појма немамо. Зато би нам веома потребан и користаи био једаи „женски српски лист“, који би нам уз наше српске и све њихове знаменитије радове и мисли доносио: њихову просвјету, привреду, поуку и настојање како да се женскиње унапреди и васпита и т. д. једном речи све, што се односи на опће женско питање. Такови један лист био би велика добит нашим Српкињама, а и свима онима, којима дубоко на срцу лежи наш народни наиредак и нанте женско иитање. Или, зар код нас не постоји то ттитање? Зар јекод нас ријешена судбина женскиња, по којој би оно могло безбрижно да почива у тихом и мирном пристаништу дома свога, не осврћући се на то, како бучни валови туђе културе и привреде све више и више поткопавају темељ дома тога : , слабе и руше снагу оних, који тај темељ дижу и нашу судбину решавају? Можда ће ко мислити, да хоћу да заговарам независност или потпуну равноправност жене. То ми није ни на крај намети, јер то питање имају позванији да решавају. Мени је само стало до тога, да и ми Српкиње можемо да докажемо, да нисмо ни у родољубљу ни уТдушевљењу за наш народни и животни напредак, ни у душевним способностима ни у чем чим се одликују наше остале словенске сестре да нисмо ни ми маћијски надарене, већ да осјећамо да смо способне и вољне, да ступимо сложно и неустрашиво у заједничко коло борбе и рада. Јер у слозилежи спас, у раду будућност !*) Загреб. Милица. *) Ми уважавамо разлоге и жељу ову и осећамо већ од дуже времена потребу, да наш лист чешће излази; али нисмо смели да се усудимо, да дижемо трошак на и цену листу, док сама публика то не нотражи. Приватне смо поруке добијали за то ; а ево тек сад се иосле 14 година и јавио тражи то. С тога смо ми изнели тај предлог пред управни одбор и он се, као што се из штампаног рада види, решио, да се одазове жељи читалачке публике, те је дозволио, по претходном овлашћењу скупштине, да се од идуће године издаје лист двапут месечно у овом облику. Мислимо, да ћемо за сад овим моћи задовољати потребу духовног саобраћаја иаших Српкиња Уредништво

134

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 9.