Женски свет

ио новом конституисању било је само 135 ®op. 50 н. Ово је био први основ. —■ Већ год. 1875. износила је благајна 754 ф.; 1876. год. 1255 ф.; 1877. 1460 ф. 45 н.; год. 1879. 1532 ф.; 1883. год. 1829 ф.; 1886. год. 2108 ф. 21 н.; 1889. год. 2330 ф. 47 н.; 1890. год. 2391 ф. 97 н.; 1891. г. 2491 ф. 60 н.; 1892. г. 2555 ф. 26 н.; 1893. г. 2875 ф. 79 н.; 1894. г. 3128 ф. 37 н.; 1895. г. 3422 ф.; 1896. г. 3905 ф. 18 н.; 1897. г. 4051 ф. 45 н.; 1898. г. 4700 ф. и до сад 1899. г. 4740 ф. Као што ови бројеви показују, поштов. слушаоци; задруга је досад у благајну своју примила около 18.000 Фор. иреко 13 хид.ада издала на племените цељи ; а у благајни има преко 4700 ®op. По начелу оне народне изреке : „ И децу ми

храни , и лебац ми штеди“ поступала је свагда и ова задруга, озбиљно и зрело цеиећи и пресуђујући сваки издатак свој. Ето поштов. слушаоци у главном рада задруге ове за двадесетпетогодмшњег опстанка њенога! Заиста обилан и благотворан рад! Завргаујући овај оцртај захваљујем се најтоплије поштов. слушаоцима на стрпљењу, а обраћам се уједно и чланицама задруге наше са речима: Само сложно и истрајно и даље заночетом стазом ; на дај Боже дочекали и своју иедесетогодишњицу!!! Ст. Бечеј, 15. августа на вел. Госпојину 1899. год.

Стеван Жекић ; перовођа „Просветне задруге Српкиња“

ДИВОТНО ЈЕ....

Дивотно је мајско небо Кад га зв’језде красе, Још дивнија поноћ н’јема ; Што не пушта гласе. Ал’ на небу срца мога ЈБепше зв’језде сјаје ; Љенше него мајско небо, Што нам живот даје.

Љеише него осмјех сунца, Него жубор вала ; Љепше него одсјев врели Сјајнијех корала. Љепше зв’језде на мом небу Дању ; ноћу стоје ; То су момо ; то су рају ; Плаве очи твоје! .. .

Богдан Крајишник.

СВЕЧАРСТВО КАРЛОВКИЊА.

Добротворна Задруга Српкиња Карловкиња прославила је на Малу Госпојину о. г. први пут своје свечарство, заштитницу своју „Малу Госпојину“. Свечаност је врло лепо исиала; гимназијска дворана, у којој је свечаиост одржана, била је дупком пуна, а била су и два епискона и то високопреосвећеиа господа Мирон и Лукијан, од којих је први био у заступству ГБегове Светости патријарха српског. Том приликом је изговорио перовођа задругин г. проФ. Светислав Коларовић овај говор: ВисокоиреосвеЛена госиодо елтскоии! Пошшоване и госиодо! Најважнија карактеристична обиљежја свакога народа јесу име ; вера ; језик и обичаји иародни; то су идеали народни ; светиље његове. Сваки се народ поноси њима ; бори за њих. У радосним данима вера и обичаји су нутевора

народу ; они му дају најбољи и најпоузданији правац у животу, у данима страдања они су му мелем ; утеха и узданица. За веру своју православну и лепе обичаје српеке многи је Србин на кбцу погинуо ; многи ј е главом платио ; толико ј е Србин од вајкада иоштовао и љубио евоју веру ; неговао и чувао своје обичаје народне. 'И када се свега одрећи морао и када је све изгубио, вера његова и обичаји обилно су му утехе пружали и изгубљено накнађавали. Па ако дубље загледамо у језгру и суштину свију обичаја српскога народа, видећемо, да је црквени и побожни живот од искона био тежиште целог нашег п приватног и јавног живота ; видећемо ; да из њих излази то, да је срнски народ увек у побожности и љубави према својој вери православној тражио главну основу свима грађанским врлииама својим. Један од најлепших и најстаријих обичаја православног српског народа ; којим се Србин одликује с једне стране од сваког дру-

Бр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ

151