Женски свет

гог Словешша, с друге стране од сваког иначе православног народа, јесте крсно име ; слава свечарска. Тај по нревасходству српски народни обичај дубоко је ухватио корена у народу нашем, њиме се оживљава и крени побожно чувство ; њиме се буди и раепаљујс евест о заједници и целини народа српског. По елави ћеш иознати Србина. Где је слава, ту је Србин. У оним крајевима, где су Срби измешани са сродним народима словенским или православким, слава је критеријум, по коме се Србин од сваког другог народа разликује и одликује. Колико је овај обичај урастао у душу српског народа, доказ је и то 7 што и они Срби 7 који су се но невољи одрекли крста ; na се клањају полумесецу ; славе често у тишини и у ерцу свога свеца и икону му у свом дому чувају и поштују. Па како слави Србињ славу своју, свеца свога? Из сваке и најскромније кућице српске разлежу се слатки гласи троиара свечарског 7 пред иконом светитељевом гори кандило ; које Србин с колена на колено чува 7 да се у дому његовом на дан свечарства не угаси ; као што Весталинке чувају вечито ; да у храму богињином ватра не догори ; воштаница упаљена украј чиније са чистом водом и босњљком чека ; да, свештеник освети и благослови дом и да се заједно с домаћином и домаћицом иомоли Богу свецу домаћем за здравље свију на дому ; а миомирни тамњан и измирна дижу се горе у иебеске висине на подножје највишег ирестола и односе собом молитву Србинову. Красан је то обичај ; пун моралне поуке за сваког свечара 7 да се угледа на богоугодан живот свога светитеља ; који је њему и његовој породици узор и идеал сваке врлине. Но не само да свака поједина иородица српска има свога свеца, и своју славу ; него и свака заједница српска ; свако друштво и сваки сталеж има свога заштитника и патроиа ; а сав српски народ као целина ; сви српски домови и све иородице имају осим своје домаће славе још и заједничку ; свесрпску славу, славу свога првог учитеља и просветитеља св. Саве. Дакле и ноједине породице и иоједина друштва иривредна и просветна и цео народ ; све нггоје срнско, слави славу ; поштује свеца свога ; заштитника свога ! На такову смо се једну славу и данас скуиили у овој свечаној дворани. Добротворна Задруга Српкиња Карловкиња ; друштво ; које је ставило себи ту племениту задаћу ; да негује љубав хришћанску ирема ближњима својим ; слави данас свога иатрона ; своју узвишену заштитницу ; пресвету Богородицу. Три године постоји ова

племенита установа, три године живи Фактично ова Добротворна Задруга Срикиња Карловкиња. па ипак слави тек нрви нут овако свечано своју заштитницу и покровитељку ; ма да је хтела ; да ју прослави још прве године. Но ирва година прође, а женска задруга -- и ако је Фактично ностојала није имала свога законитог основа, јер јој не беху још иравила потврђеиа. Спремала се ; да друге године свога опстанка прослави своје свечарство. Но несрећан случај и убилачка рука отрже свима народима простране наше монархије па и српском народу узвишену владарху ; угаси живот прве жене у држави баш у оним данима ; кад се Добротворна Задруга Српкиња Карловкиња спремала ; да своју славу про Слави. И баш три дана иред Малу Госпојину сакуписмо се нрошле године у овој свечаној дворани, да заједао са срп. вел. гимназијом карловачком на уста г. директора гимназије из дна душе дамо израза евојој великој тузи за изгубљеном владарком и своме искреном саучешћу у жалости неизмерној премилостивог владара нашег ; цара и краља, Па кад не могосмо досад ; а ми се скуписмо божјом вољом данас, да после три године први нут заиалимо воштаницу и пресечемо колач у славу евоје високе заштитнице и покровитељке ; да јој се помолимо ; да нас милостиво у раду нашем укреиљава, да јој свечано обећамо ; да ћемо свако од нас за себе и цела ова наша Задруга трудити се ; да се својим делима узвишеном животу њеном по могућству приближимо ; да ћемо свим силама настојати, да чинимо добра у Задрузи и ван Задруге, колико год ко може ; да ћемо утирати сузе сиротима и невољнима и у оиће да ћемо онако радити ; како смо сами себи прииисали у оном параграФу иравила друштвених ; који говоре о ирограму и задатку ове Задруге. А задатак је њен 7 да потпомаже материјално, умно и морално сриску ; Нарочито месну сиротињу, сиромашие ученике и ученице на разним школама и у изучавању разних вештина, корисних женскињу; да иотиомаже сироте удовице са незбринутом децом ; искорењује махне и зле обичаје женског света ; а иегује врлине као побожност, домољубље, родољубље ; штедљивост ; потномаже жеиску радиност и ио могућству сваку хуманитарну ствар ; једном речи ; да чини дела милости душевне и телесне. И Задруга ова ; свеена свога племенитог задатка ; ради и остварује ; колико може ; нрограм свој : за кратко време свога живота и оистанка ова је Задруга много школско ђаче заоденула и обула ; многоме школску књигу

152

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр/ 10