Женски свет

и пропаст, а немају осећаја, срце им се скаменило, те и не помишљају да се поираве, да се тргну из зла и да се поврате ономе путу, који води поштене и нраве људе благом пристаништу људске среће и блаженства... Сва њихова сласт и задовољство је да сумњиче поштене и праве, свјесне и карактерне људе, да стану на пут народном напретку да непријатељи сију у његову сјеме проклето; да из правог народног стабла роди род туђи, који ће задавити и уништити и Најмању клицу правог рода п.егова истинског народа. Сваки издајица бори се за то и о томе премишља дневно-ноћно и ради, а кад за собом заведе просте и малоумне лгуде, онда чуда чини све на штету онога народа из кога је поникао; иде на иропаст својој Отаџбини која га је на своја крила примила и одњеговала; руши и обара све народне идеале у својој домовини, у којој је најприје угледао жарко сунце; пљује на име своје мајке, која га је млијеком задојила; не вјерује у оно гато је вјеровао, и у што вјерују поштена браћа његова; не брани интересе народа свога, него иде на руку једино ономе, коме служи! 0, тешко сваком издајнику! Издајство је проклество, а проклество пада и на девето кољено. .. С тога се народне натријоте боре и муче да очувају у своме народу свијест праву, да народ не би пошао трагом народних непријатељн, у коме би случају престао бити народ. Прави народни људи устају увијек отворено, чисто и бистро против издајства и против издајица, а кад треба не жале ии живота свога. Сваки народ има своје издајнике и свак их се гнуша, Коњиц, ( Херцеговина\) 1899 .

Мени није познато дична сестро, да и један народ презире издајнике као српски народ. На кога падне народна, он се више нигда не избављате клетве. Српски народ тако гадно цијени своје издајиие, те их ироклиње својом највећом клетвом: Проклеш био и ко ra родио! PfjOM каи’о док му је кољена! и Ти си мени селе задала тако питање, питање о издајству и издајицама, аја само код кад о издајству и о издајицама помислим, у мени се крв следи! Можеш онда мислити како ми је на срцу када ти о томе пишем? Него да будем према теби вазда тачан и да, се освједочиш колико те мила сестро цијеним и погатујем, не ћу ни у томе питању да ти дужан останем. Ово што ти пишем не чиним само да прочиташ па више ништа, него те молим о томе добро размишљај, да се временом покажеш свјесна и челична Српкиња, која свему и свачему умије одговора дати. Српске матере као год и српски очеви треба да своју дјецу из малена поучавају да на издајство мрзе, а издајице да презиру. Сама видиш сестро, како је издајничко име презрено и гадно, па онда нека је твој доМ пун сестринства, пожртвовања и патријотичности према твоме народу; нека ти је дом ограђен бедемом поштења, бедемом праве љубави, да никакво издајство ни близу не може доћи. Све то кади измирном српских идеала и српских светиња.. Радећи право моли се Богу нека је издајство далеко од твог дома и нека иде далеко од твбг прага и твога народа, па се онда не бој себи, ни народу. Братски те љуби! Брат Србин: _ Родољуб.

ТРАЖИО САМ...

Тражио сам срећу дуго Широм св’јета на све стране, И уздис’о често пута И траћио младе дане.

Док најпошље изненада Она ми се сама нуди, И на ме се осмјехива, Са нребјелих њених груди Свет.

Бр. 11. ЖЕНСКИ СВЕТ

163