Женски свет

СРПСКИМ МАТЕРАМА.*)

Дадоше ми разноврсна цвећа ? и рекоше ми да оплетем венац, и да га дадем оном, ко ми је најмилији . . . Примих цвеће и оплетох венац! Уплетох у њега и лепога и доброга, и славнога и јуначнога, из давних давнина, из блиских близина . . . Уплетох у њега оеим цвећа и све оно, гато ми мисли моје казиваху, и што ми срце моје шапташе . . . Прелих га осећајима својима да не свене, бар донде не док га не предам онима, којима га наменух! На растанку ножелих своме венцу да га са онаком љубављу приме они којима га наменух са каквом га љубављу ја њима пратих! # * У низу многих и дугих година дошли су и мали и велики народи новијега века до једнозакључка, да народни опстанак и народна снага не леже толико у тоиовима и мачевима, колико у образованости! „Ум царује“ то је девиза данашњега модернога времена ! Те речи расналииге омладину свију народа широм бела света, и она потече к’ храму просвете и наука, да поцрпе мудрост и знање, то оружје над оружјем, те да тако наоружана ступи у свет, боље рећи у живот. Такав беше ночетак новијега доба! Но не беше друкчије ни у старија времена.! И народи старога века не беху лајици свога времена! И њихова девиза беше: „Ум царује!“ И они образоваху своју омладину у духу и нравцу који данас влада! Истина, они не иостигогае тих резултата као данашњи модерни народи, али достигоше ипак при врхунцу славе своје оно, што им не мога помрачити ни сила, ни оружје а ни надмоћнија образованост данашњих народа! Разлика је у иостигнутом успеху на пољу иросвете између једних и других само та, што старији народи почеше зидати зграду, а новији народи наставише дозиђивање те зграде, дозиђују је још и данаеиБог зна докле ћејош радити на њој ! Ни мало није дакле чудновато, што се данашњи образовани народи клањају старим Јелинима II старим Римљанима као и осталим образованим народима старога века! Ни мало није чудновато што данашњи модерни народи прОу-

*) Одломак из говора, држаног на лањској беседи „срп. цркв. пев. друштва у Перлезу"

чавају језик и обичаје старих образованих народа и што им књижевност, која особито уРимљана и Јелина заузимаше одличан положај сматрају за најбољи и најдуховитији производ ума човечијег! Није наиослетку чудновато, што народи данашњега модернога времена наставише дозиђивање оне зграде, коју стари Јелини и Римљани, а пре њих још и многи други народи ночеше градити ! Та они морадоше увидети, да оно, што Грци, Римљани и остали образовани народи старога века постигоше на научном пољу, стоји на здравом и јаком темељу, и зар могоше друкчије, а да не наставе своја даља испитивања у истом правцу ?! Тима даклем народима има нови век да захвали успех свију ностигнутих резултата на пољу науке! Па ко беху у оно доба носиоци напредних мисли? У чијим рукама беше будућност нарбда ? Ко беше одговоран за посљедице свих догађаја о којима нам повесница речсних народа прича? Беху мушки! Беху јунаци! Беху филозофи! Њихова реч се слушала само! Они једино зборише мудро! На њихову реч се обртало коло среће народие! У њиховим рукама беше будућност народна! Они који беху ваепитате.љи своје омладине, па према томе и сва одговорност за добре или зле посљедице њиховог делања пада њима у део ! Јест, мушки беху онда све и сва! За све врлине које красише старе народе заслуга припада мугакима! Тако бегае онда! А данас ? Као на свакоме пољу, тако и на нољу науке поче се показивати иотреба реФормације! С’тим у свези, по законима природе о једнакости позива мугаких и женских, искрснуло је и питање о еманцинацији женскиња ! Присталице ове спасоносне и сваке хвале достојне идеје, ночеше са неонисаним одушевљењем заступати миш.љење да и женскиње треба да је у ономеколу укоме досад само човек беше водио главну реч! И као што већ рекох иаде први пут реч : „Еманципација женскиња!“ Мисао ова поред нечувеног отнора од стране противника ове тада још новине, ухватила беше чврста корена код свију образованих народа, те се тако отворила у иочетку борба,

164

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 11.