Женски свет

ца овој повјеравају) темељем је еваком даљем образовању дјеце. Родитељи сами нека назе што нред својом дјецом говоре и чнне ; а то морају тражити и од млађих евојих, јер све то зарезује се дубоко у душу дјетета. Сасвим друга чувства донијети ће у школу дијете ; које је чуло у кући гдје родитељи говорс лијепо о цркви ; о школи, напокон о сваком човјеку; гдје радо дијеле сиротињи ; гдје се сиротиња поштује као и богаташи; гдје родитељи увјере дијете да смо сви пред Богом једнаки, гдје се од дијеце захтијева да и служинчад поштују, а од служинчади да се учтиво нонашају, не само ирема госпођи и обитељи њеној ; него и једно ирема другом. Ношто родитељи васпитавају дјецу у најњежније доба љубав.љу и примјером својим, то је то доба одсудно за цио живот, па је стога најтоплије нрепоручити мајкама ; да пазе кому повјеравају дјецу своју, да их ие дају

слушкињама, да с овим и дане и ноћи проводе, јер жали боже од њих могу дјеца научити само оно што је зло. Не дајте да вам дјеца елиједе иримјер вапшх млађи, но настојте да су дјеца увјек уз вас ; да их сами поучите у свему ; што је добро те Богу п људима иријазно, па нећете послије кривити учитеља ; јер ће он лако чинити све оно што је за ерећу дјетињу. Школа, иа макар и у I. р. не чини у узгоју ништа еамостално ; но наставља оно васнитање ; што га је диЈете у кући примило. Кућа и школа имаду радити у сугласју. Васпитање домабе темељем је цијелом узгоју, па ће учитељ тим боље моћи радитн ; чим је јачи теме.љ. Г тога мајке не пуштајте никад иепред очију дјеце своје желите ли да вам дјеца буду сретна. Славка.

МОЈИ ЈАДИ.

(Из песама „Стара љубав“).

Лице ми је засијало Од тренутног неког миља ; А израз му к’о да кажс, Да је среће изобиља. Пламтело је око моје ; Ал ? је пламе.н тихи био ; И Бог мира од мене је Своје лице давно скрио. Ти ми рече да сам сетан ; Да је брижно чело моје ; Твоје око да на њему Крупну бору спазило је .. 13. I. 1898.

А у оку моме еузном, K'o у слици моје душе, Да си вид’ла оне јаде ; Што ми око еузом еуше .. Ја верујем Под теретом На мом срцу ; души што је. Свенула је душа моја ; А и срце клонуло је. Ал’ да севне спомен јада, ТТТто невољу ову ствара, Пробуђено болно срце Вриснуло би еред недара. Радослав

РАДЊА ДOБРOТВOРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

Нови Сад.

Добротворна Задруга Српкиња Новоеаткиња имала је евоју редов. одборску еедницу 5. (17.) октобра о. г. под предеедништвом своје начелнице гоепође Јулке Р адовановићке. Овом приликом нрочитана је молба београдског женеког друштва, у којој се моли ова задруга, да међу својим чланицама растури 50 ком. ерећака, које еу намењетте подизању дома за. сиротице.

Начелница је примила за себе, да распача ове срећке. На пријаву управитеља варогаког сиротинског дома г. Аугуста Циглера набављено је одела за 1 инку Петровићеву, ћерку сиротице АЈарине Петровићке. те дете може одмах да иолази школу. - - У погледу забаве друштвене, решено је да се приреди за други дан православног Божића 26. децембра о. г. (7. јануара 1900. г.)

Бр. 11. ЖЕНСКИ СВЕТ.

169