Женски свет

ћи да слуте и слушкиње, што чине ; с нама живећ и не долааећ с госпођом мајком у чест дотицај; примајућ ноуке од слушкиња ; а не од мајке ; опонашаће ове и у дјелу и у ријечи; на пошто данас млађи иосједују много химбе којом с.воју неиристојност пред госпођом крити умију ; то ни једна мајка не би смела ту своју дужност другом повјерити, јер he јој се у многом осветити. Разумна мајка имајући много посла или у кућанству или рецимо у трговини, узеће ееби замјену у том ; а своју дјецу, своје највеће благо не повјерава никому. Врло неирактично раде оне ; ко ене могућ саме све обавити узму иросту дјсвојку да им дјецу чува а оне саме кувају. Много је чистије и прикладније за мајку да се она са својом дјецом занима, да их у тој њежној доби учи говорити и Богу се молити ; да јој она мајчином љубав.ву говори о оном што је добро и зло ; а страна личност коју за помоћ узети мора ; да будс куварица. Она прем је са дјечицом својом може сваки час доћи и прегледати ; те неће имати штете у Финансијалном погледу а у душевном иогледу иружиће стоструке користи изобразби своје дјеце. Чему се дијете код куће навикне остане стално у том за цео живот; учитељ ће га уз велику муку моћи једва одучити од онога што је зло ; а чешће ни с највећим напором не може ништа учинити. Утиске из прва доба дјетинства; слике које дијете у школу од куће донесе не може учитељ уништити. Душа дјетиња је као какова бакрена плоча, на коју се урезују ликови свега онога ; што је дијете видело и чуло. Сасвим је наравно ; да ће слике ; које прве на плочу падну бити најдубље урезане и да ће прве бити најјасније. Па ако послије дође и најбољи умјетник те уреже на исту плочу најљепшу слику ; његова ће слика бити нејасна и једва ће се разпознати, јер је подлога испарана. Дочим ако се на подлози уреже лијепа слика, па послије дође у руке умјетнику, он ће ју пољепшати. Тако бива са дјететом које се код куће марно и добро од стране родитеља васнитава. Оно је већ код куће добило појам о свему што је добро и лијепо, а учитељ ће пошто је у школу дошло те појмове ширити и пољепшавати. Такво дијете ће сасвим ириродно боље напредовати ; јер му је већ у кући засађена која врлина ; коју ће учитељ неговати до значајна карактера; док дјеци ; која код куће нису добро васпитавана, усадила се у ду-

шу клица многог нева.љалства, те је учитељу најприје тај коров чупати ; најприје елике утиснуте у душу изгладити, а онда тек почиње његово дјеловање. Дакле темељ васпитању полаже кућа. Школа у кући је прва и најприкладнија арена ; у којој се дјеца имаду увјежбати за све оне одсудне борбе ; које их у животу чекају; кућа је мјесто на ком се иолаже темељ свему оном знању што дијете данас сутра красити има ; кућа је светилиште у ком се дјетету полаже темељ целом религиозно моралном и интелектуалном васпитању. Код куће прије ио у школу дође спрема се дијете за борбу живота. Код куће му се усађује у срце клица побожноети, клица љубави према Богу и ближњему; код куће већ у најмлађе доба почиње узгој чувстава, који је одсудан за цио живот цијелог човјечјега рода. Па ако није код куће научно васпитање; то је ово ипак по душевни развој дјетета важније но и сама школа, јер човек може бити добар а да није учен. Домаће васпитање потиче из нримјера, доводи дјецу до идеала ; а први идеал дјетету јест мајка ако сама своје дијете узгаја ; ако пак ма коме повјери то ће овај бити идеалом тому дјетету и дјете ће настојати да ељеди у свем свога идеала. Примјер оних који са дјететом онће дјелује и онда кад нећемо, а примјери оних који с дјететом у то најнежније доба оиће образити ће се у души дјетињој. С тога је строго пазити ; кому повјеравамо дјецу и с ким се дјеца друже. Истина и учитељ има и нримјером својим (васнитавати односно) узгајати ал тај примјер дјелује тек касније. Учитељ узгаја више ријечима, јер је он с децом само кратко и одређено вријеме. Он је са дјецом само четврти дио времена, дочим три иута толико колико с учитељем дјеца су код куће са родитељима и укућанима. Примјер који дуље дјелује лакше осваја душу дјетињу. „Ријеч помиче а иримјер вуче.“ Па ако дијете кад учитељ говори о оном што је добро и племенито успламти за оно ; но чим дође кући види ту нротиван примјер својих родитеља и укућана, чује ријечи и види дјела оних који га из дјетинства окружују и које оно љуби ; то ће охладнити ирема оном добру што је у школи чуло. Тако нп. у школи учитељ вели да се треба молити Богу нрије јела, прије с.павања и прије сваког рада. Дијете код куће не види никад евоје родитеље ; да то чине па неће ии оно чинити. Домаће васпитан>е ; нримјер оца, мајке ; браће, сестара напокон и служинчади (ако се дје-

168

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 11.