Женски свет

Број !,

У Новом Саду, 1.

јануара 1800. Год. ХМ.

њу Шу

ЧИ иг о 4! „ЕР “

ИЗЛАЗИ: Сваког 1: дана у месепу.

ЦЕНА: 2 круне; за Србију 2'/, дин.

ЖЕНСКО ПИТАЊЕ НА ОСВИТКУ 20. ВЕКА.

Кад се отварао деветнаести век женско је питање било још успавано, ни највеће вароши нису имале тада још ни јавне женске школе. Што је било писмености. међу отменијим женским светом, то се црпило из приватних школа пли приватних. учитеља. Бадава је на двеста година раније говорио и писао славни педагог, отац данашње модерне школе, Јован А. Коменски, Словенин, да се п за женско васпитање и образовање ваља бринути као и за мушко; бадава је п на сто година доцније други педагог светског гласа, Немац

Песталоције, учио, да је мајчино крило прва и најважнија школа п васппталиште народно, ппак је цело писмено људство претрпавало ту идеју и тек је овом минулом веку потло за руком, да растри жигицу женског васпитања п образовања, које је позвано, да поведе друштво на светлију ставу живота и да убрза кораке опште културе.

Минули деветнаести век пма по културни развитак велике, неоцењиве вредности,

јер је створио више проналазака него сви

протили векови од Хрпетова рођења амо. По сви ти проналасци, сва та напрезања људеких умова утицали су на проширење појмова, а поглавито на унапређење при-

вредне стране друштвеног живота; али морална страна остала је поред свега тога

запостављена, те је у том погледу друштво пошло канда више у назад, но напред, а велики умови осетише ту празнину и окренуше у најновије Доба главе своје и на ову страну људске потребе.

Друштво не може напредовати, док му обе стране: морална п материјална не пођу у једнаким корацима напред. Проналасци утичу једнострано на људски развитак, они штре знање и множе материјално пи Физично благостање ; моралне пак врлине не греју се на сунцу ових умних преисводај ове о крепе само па добрим и побожним примерима својих с таријих. и јачају на угледним и гарактерним обрасцима историјских особина свога народа п светских великана; а то се све налази у најјачој мери на дому