Женски свет

2 ЖЕНСКИ СВЕТ.

родитељском, а поглавито у крилу материном. Лепи примери из народне и светске повеснице допуњују само родитељске домове у том.

С тога је најновије време минулог века и обратило велику пажњу на женско питање, баш са ових моралних принципа те га проучавају данас најумнији људи п води се разговор о томе у парламентима најнапреднијих народа. Питање женског васпитања, и образовања прокрчило је себи пута крајем прошлог века, у толикој мери, да се данас не дижу за женску половину само основне него пи стручне школе, па чак и свеучилишта. И тако је женско питање, о коме се на почетку деветнаестог века није ни мислило, доспело на крају тог века до оног степена, да се скоро изједначило с мушком страном у умној спреми.

Ово више женско образовање пмаће будућег века знатног утецаја на друштвени развитак. Од њега ће много зависити, којим ће путем морал ударити, како ће се друштвено питање Формисати, које је данас тако заталавано, па зависиће од њега чак и то, како ће се и међународна питања решавати, јер она спасоносна мисао, коју је последње године покренуо велики руски цар, Никола П. да се утврди међу људма мир, да се ратови, што је могуће више избегавају, неће наћи жељеног одзива у срцима мушке половине све донде, докле их женска питомосет и њихово више образовање не умекшају.

Зато се данас бодро пази, како ће да се удеси и којим путем да управи женско васпитање и образовање, те да не _посрне с њега цело друштво, него да му буде од што веће среће и напретка.

Наш ' народ је још млада гранчица европске културе, његово стабло не носи још плодове ума и морала свога за остали свет, оно је сад тек у цвету евога препорођаја, те је врло важно, како ће се у том добу његовом женска половина наћи и осећати.

До сада је у нас доста близу стајало женско образовање мушкој страни с ове и с оне стране Саве пи Дунава, те је и хармонија доста добро владала у ходу око унапређења, једне и друге половине друштвене. Истина, да је мушка страна и у нас испредњачила са 50 година у своме обра-

једначиле

Бр, 1,

зовању, али то није прорило велики јаз између образовања једне п друге половине народне.

Наш народ с ове стране затекао се на почетку 19. века спреман за културни развој и кад се у овој држави после знаменитих одредаба, блажене успомене, краљице Марије Терезије на завршетку 18. и почетку 19. века почела живља радња водити око васпитања п образовања народног подмлатка, имао је наш народ на висини својој и умних и родољубивих синова у доста знатној мери, који су народној култури ширили поље, јер видимо, да диже гимназије и богословије у Карловцима и Новом Саду п учитељеку школу у Сентандрији већ у почетку 19. века; а друге половине тога века видимо, да се у свим већим местима нашим подижу засебне основне женске школе, а последње четврти овог века поникоше е ове етране и три више девојачке школе: у Нов. Саду, Сомбору и Панчеву, а у најновије доба појавише се у средини овоетраног нам народа и две засебне учит. женске школе: у Сомбору и Гор. Карловцу, те спремише велик круг Српкиња. вишег образ вовања и бољег васпитања, које ће свој круг све даље тирити и знатно повисити културни степен нашег друштвеног и народног просперитета.

На помолу 19. века помолила се преко Саве и Дунава међу браћом нашом народна слобода а с њоме одмах и чежња за вишим образовањем мушког и женског пола и већ у другој половини минулог века видимо, да се дижу у Србији пи Црној Гори не само основне, но п више женске школе, које су много помогле, да се духовна страна народног живота у тим крајевима хармонично дизала п за тако кратко време толико полета добила, да се изједначила у женској половини са висином западних културних народа. Данас имамо ми Срби, хвала Богу, с ове и е оне стране Саве и Дунава велик број Српкиња, које се у највишим наукама изучише и тако рећи изс мушким п које својим умним способностима посведочавају, да је култура српског народа за кратко време, од четвртине века, достигла висину западне културе, која се вековима гради. А то нас пћта надом, да кроз прозор новог 20. века