Женски свет
можемо мирном душом и пуним уздањем погледати на будућност своју.
Ако нам данашњи дани нашег растројства п муте по нешто поглед. не треба опет да очајавамо, док видимо на дому наше добре љубе и мајке, дог видимо, како се п оне с нама упињу, да унапреде народне интересе. Оне се, на радост нашу, као што видимо, ист ичу свуда на пашем
јавном и друштвеном животу, пили као ан-
ђели мира, те блаже страсти пи умирују духове, или као велике брижнице да покрену женски подмладак у напред, на привредној заради. Гледамо их тако по свима крајевима, како се удружују у добротворне пи просветне задруге, да заједничким силама припомогну, да се просвета у народу нашем протшри, да се сиромашном делу
Бр. 1. ; ЖЕНСКИ СВЕТ. 8
нашег народа помогне да дође до бољег, лакшег и самосталнијег положаја, а с тим да га очувају на стази моралног и чистог живота; видимо их, како утиру сузу бедну и невољну у свима крајевима. те као бо: жице путују данас кроз све Фазе народног живота'те храбре, помажу, видају п у напређуј ју живот. народни.
Ово је за нас Србе врло утешна појава, која се створила за једну четвртину века и кад сравнимо то са оним добом од пре
једног века, кад 16 женско питање спавало
дубоким сном, онда можемо бити потпуно умирени у својој души и с пуним поуздањем чекати да нам преблаги Творац отвори нов 20. век у лепшој боји. У то име повдрављамо Српкињама и народу нашем нову годину и нов век!
ПОЗИРАВЉЕ!
Ој, мили женски свете, Ти миомирни цвете !
Поздрав ми теби леће, Пред твоје ноге слеће,
Кад ново лето дође, И новом стазом прође, Нек љубав стара, верна, Остане неизмерна;
Београд.
И
Јер љубави где нема, Ту ерећа људска дрема, А љубав ко нам буди>2 —__ То знају давно људи, Па дели срећу, цвете, Ти мили женски свете, А нек ти то не смета, Што теби: многа љета! —
пева стармлади Др. Казбулбуц.
БРАТОКА ПИСМА.
ХУМ. Двадесети Вијек.
Дична Српкињо!
%
„Народ је украс православне цркве,“ К П. Побједоносцев
() чему да ти пишем мила сестро на освитку двадесетог вијека2 О чему ли би се с тобом разговорпо данас, када је гордим свијетом завладао двадесети вијек 22
Вијек онај, на кога су сви народи надање своје положили, очекујући да завлада: Мир, задовољство, љубав, братство и слога међу свима народима...,
За нама је прохујало деветнаест вјекова, од када је засјало Хришћанетво, Деветнасвет вјекова тешког крвопролића. ратовања, свађања, отимања, рушења све-
тиња, обарања пароднијех идеала, приевајања туђијех лобара, робовања т- озаоОр насиља! ! Па, за што да ти наводим црне и жалосне догађаје из прошлих вјекова; за што велим, па да ти се крв леди2! Прећутаћемо данас о томе, а ми ћемо —- као и остали народи — управити своје погледе на ХХ. вијек, — на очекивање и надање правде и правичности. — А, у чему ли је, и гдје ли то највеће и најсветије надање на правду и правичност2 Шта ли је то сестро драга, што може све народе покренути, па да нађу ту давно жељену истину пи правдуг — Све се то налази једино у правој и истинитој вјери, у правој и истинитој Христовој цркви.