Женски свет

ММП И 4 И РТ ИН Р ПнИ и АИ

Бр. 2.'

ЖЕНСКИ СВЕТ. 19

БРАТСКА ПИСМА.

ХМ! Светосавље — Православље. Дична Сутпкињо ! Желиш, да ти пишем опширније о знача-

ју св. Саве у српском народу. Ја ћу ти

селе мила, о томе изнијети говор, што сам бесједио о. г. на Светосавској бесједи, па

ћенг моћи — колико било знати, какав је значај св. Саве у милом Српству. Мене ће весељити, ако теи у томе

будем добре саслушај га:

Поштаована тостодо!

Драга браћо и миле сестре !

Ево ме овдје на овоме славноме мјесту, гдје се сваке године на данашњи дан прославља српско славље Светосавље.

Када српска евијест царствује над мраком и тмином, те разгони густу маглу незнања испред очију рода мила и премила ; када свуда — гдје се српски дише и пише — цвијет раскомаданог Српства дична Омладина, — без разлике звања и-имања у српском најзабитнијем селу, као и у српекој великој вароши, скупља се у коло славља, а у славу српској слави светом Сави!

Када милиони ерпекијех срдаца духовно се сједињују у једно „велико срце“ које једнако бије за вјеру стару право-

послужио, па

славну, за словенско племе мило и премило, те на све стране пјевамо побједне пјесме браства, Српства и (Словенства ;

милујући и љубећи браство наше миле браће : Руса, Чета, Пољака, Хрвата, Мора ваца, Словенаца, Бугара “ Срба Лужимчана.

Ево ме велим, да са овога мјеста пробесједим о нашему милом слављу Светосављу, баш у овај час — кад се свуда пјесма ори; гдје се српски говори.

Па ми о да проговорим од срца срцу!

Светосавеку славу славимо и славићемо докле Српства и (ловенства траје; јер идеја великог генија св. Саве Неманића није пала, нит пропала, нити ће када пропанути.

Он је сјединио вјеру православну са народношћу и тако је тијесно спојио, да бе: би. вјера православна може с правом назвати вјера народна, вјера словенска.

| српског рода, тако

спола, |

Св. Саво, као што је узор и дика треба да је дика и узор све браће Словена, јер он радећи за Српство, радио је уједно и за велико Словенство.

Његова велика дјела овјековјечила су његово име у народу на вјечита времена докле траје сунца и мјесеца.

Његов свети рад на утврђењу вјере православне и на просвећењу рода свога школом пи књигом народном, у духу хришћанскијех истина учврстио је у Српству

још тврђе љубав, према вјери православ-

ној; љубав према народној словенској просвјети, те и након њега — за вријеме краљева и царева српских и пошље њих иза кобног Косова — када је Српство „трпјело муке свакојаке“, Савина света дјела остала су неувела

Па, и када на Врачару запалише св. Саву, п пошто вихор разнесе његов св. пепео на све стране, ни тада му народ не клону нит малакса... Него у срцу своме још више завоље његову свету науку

И, ако у ропству славио га је Србин како је могао и умио, те му је омиљела његова светосавска школа и црква.

Из љубави велике према своме великоме народном учитељу и просвјетитељу,

народ је установио народни Светосавски празник, те га велича и слави сваке године на данашњи дан, како у светоме

Храму Православља, тако и у свакој српкој школи,

Старци Срби и Српкиње, Омладина и Српчад мила прпређују у име тога светосавске бесједе и забаве, а свуда се радосно поје:

„Појше њему Срби Шјесму ни утројте !“

Појте му браћо Срби и Словени, појте му непрестано, јер је то свети Саво заслужио, не с ханџаром и насиљем, него е крстом часним и путиром у светој десници, — правом вјером православном и науком чистом свесловенском.

Православље ни Савина Светосавска школа, очувало нам је род и племе, те