Женски свет

50 ЖЕНСКИ СВЕТ.

вишу девој. школу, јер је и њих 25 примио овај конвикт у јевтино издржавање.

У Карловцима је „благодјејаније установљено за олакшицу мушке деце, а дају се у великој мери тамо и припомоћи из народних Фондова и других штипендија. Сад се, у најновије доба, покренуло питање, да се тамо за свештеничку децу установи конвикт, као и оно за учитељеку децу што је у Новом Саду установљено. Правила за тај конвикт већ су удешена и потврђена те ће можда већ идуће школске године пи у живот ступити, тим пре што постоји за ту цел већ неки Фонд од 20—80 хиљада Форината, што је остао у Фундацији пок. патријарха Анђелића. Осим тога подиже за богослове данашњи патријарх ерпеки, као што поуздани извори говоре, још ове године семинар, где ће имати сироти и добри ђаци све бесплатно.

По томе су дакле Нови Сад и Карловци збринули начин за олакшање мушке и женске деце, која се уче на овим нашим вишим школама, те немамо шта стварати за та два места, тек само, ако ћемо подупирати по мало ерп. учитељски конвикт, док он не стане са свим на евоје ноге и онда ће он вршити своју културну мисију без даље народне помоћи.

У Сомбору немамо ни за мушку ни за женеку децу никакве олакшице, а тамо нам одлази највећа сиротиња, која се баш одаје пи посвећује служби народној, служби, која ствара и подиже нова поколења. За, ту врету народне интелигенције с правом се каже: какви ву учитељи, така је просвета, такав је нараштај, такав после и народ. Па зато нам је најпреча потреба, да се прво и прво задржимо код тог места и да емишљамо, како би олакшали судбу тих поборника и пијонера будуће генерације народне, особито је то потреба тамо за женску омладину, која се у стотине сабије ту сваке годипе, те се швом и другом зарадом мучно израњује, а поред тога и учи, те нам онако многа снага клоне и потавни Физично; а често и морално под теретом худе спротиње. Ми емо приметили, да ни на једном нашем заводу, саразмерно, не гине пи не пропада толико живота, као на овој школи, а томе је узрок епротиња п голотиња. А наше су

поглавито --

Бр. 4. и 5.

матере у првој линији позване да сиротињу помажу. С оних 5—6 Форината, што пружају у помоћ овим питомцима поједине задруге наше, елабо је поможено, шта више, то многу и упропасти, јер се на ту малу помоћ полакоми па оде тамо и онда ни мрети ни живети него се пати док не пропадне.

Ми мислимо дакле, да би овде ваљало пружити прву помоћ. Тамошња добротворна задруга треба да смисли начин, како ће и шта ће за ту омладину створити: или конвикт, сличан новосадском, или ђачку трпезу, еличну оној у Београду.

А како смо извештени, да је за таку цел спремна да принесе лепе материјалне жртве дична тамошна Српкиња, госпођа Марија Алексијевићка, то би се лако могло већ идуће године школске остварити једна од тих установа. У помоћ томе могла би се валда узети и оеставина пок. Стојковићке, која је на сличну цел наменила своју Богом дану тековину.

За таку цел могла би сомборска добротворна задруга с правом апеловати и на остале добротворне задруге п ми се надамо, да би драговољно свака по нешто приложила или на једанпут, или у редов-

ним годишњим приносима.

Ова би установа могла послужити поред ове хумане цели и привредној страни нашег женског евета, јер би се поред те

~ кујне могле учити наше Српкињице вешти-

ни кувања, у којој јако оекудевамо. Долазимо на Загреб п Будимпешту. Ова су два места претежнијом мером туђим елементом насељена и наш се свет у њима, тако рећи, губи. Зато је у тим местима и опасније за нашу, особито женеку децу, јер немамо тамо довољан број добрих српских домова, који би хтели примити децу на стан и препитање, а пустити нашу децу туђинцима и и у туђинску школу врло је опасна ствар и по религиозни, и по народносни па и морални осећај и редак је родитељ, који се није покајао, што је децу своју дао тамо на школе. Те с тога би, такође, од преке потребе било, да се и по тим местима што пре оенују потпорни заводи, а особито је то потребно за женску децу. За мушку децу имамо у Будим-