Женски свет

„44

Бр. 4. и5.

пешти 'Гекелијин завод а и у Загребу ђачку дружину за испомагање сиротиње те је колико толико збринуто за њих, али за женску децу баш ништа.

Добротворна задруга у Загребу покушала је, да створи тамо за нашу женску децу интернат, али јој врло тешко иде. Наш је свет тамо још ретко посеејан, ам слаб је у материјалним средствима, те ће се тешко одржати та тако важна и врло потребна установа за наш културни и привредни живот у том крају. Ми судимо, да је грешила у том до сад и сама загребачка задруга, што није чешће износила на јавност ту своју намеру и рукопипателним примерима и прорачуном, који јој је на ту цел потребан, износила на углед намере пи жеље своје па би остале задруге и сам народ на брзо увидео замашај тога подузећа. На тај начин не би могао ни тамошњи велики приложник, Петар Николић помишљати на нове „Школске Матице,“ него би евојих 1000 Ф. приложио својој задрузи за оваке племените сврхе, које су одмах остварљиве, а помажу народу више него подизање нових школа.

И у Будимпешти почеле су, од последње 2—83 године, одлазити наше Српкиње у већој мери, које на вишу педагогију, које на забавишни курз, које на глазбене заводе, а у најновије доба и на свеучилиште, од како је садањи кр. уг. министар просвете г. Др. Ђула Влашић дозволио да се и женске примају на медицински, Филозофски п Фармаценски одељак, те већ ове године имамо тамо и једну Српкињу, Новосаткињу, Корнелију Ракићеву на медицинском одељењу.

Са ових околности поникла је потреба, да се и тамо у Будимпешти спреми за нашу женску децу интернат, који ће их

Пакрац, 7./ХП. 1899.

НЕ ВЕРУЈЕМ НВЕТЕ...

Не верујем цвете мирису твоме,

Што диван цветатп на прозору моме ! Варљиве су дражи еваке лепоте,

Што пелен спрема за челе сироте.. Не верујем цвете, — веровах доста Неверством „њеним“ „неверни“ поста..

о пинивито —е- 4| -

ЖЕНСКИ СВЕТ. 51

склонити од вел. варошких зала и очувати у светињи народне индивидуалности.

На томе би ваљало да ради што пре тамошња наша пова задруга „Мајке Анђелије.“ У том ће правцу најпре моћи остварити своје идејале, а донеће нашем женском нараштају неизмерне користи, што ће очувати народу своме баш оне снаге, што се пењу на највише степене културног полета.

Како су у наше коло добротворних задруга ступиле и наше сестре Далматинкиње и како оне имају да издржавају тешке ударе страних насртаја, могле би и оне помоћу евију наших задруга оснивати сличне заводе за свој женски нараштај у Дубровнику и Задру, где већ постоје добротворне задруге. Оне „Школске Матице,“ што покрећу тамо браћа Далматинци, могли би своје матичњаке еместити најбоље у крилу ових задруга, од куда би се ширила благодет на све стране и у све слојеве онамошњег народа.

Тако смо, ми летимице прешли мислима и разлозима оне потребе, које сматрамо, да су од општег замашаја по наш културни живот с ове етране а које би по позиву своме имале да покрећу и подижу наше добротворне задруге. С тим смо имали намеру, да свратимо пажњу нашег женског света на најжурније потребе и да упремо прет на она места, која ваља помагати у интересу опште ствари, а уједно смо ради били, да с овим покренемо и оне задруге, које су у првој линији позвате, да раде на остваривању оваких задатака, а оне друге, што су ван тих центара просветних, да упозоримо, да су све те чињенице заједничка народна потреба, која ће благодат своју провипати на васколики народ.