Женски свет

52 ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 4. и 5.

БРАТСВА НИСМА.

ХУП. Вјечна слава дома Немањина. (У славу седамстогодишњице Стевана Немање.)

Дична Срткиљњо!

Фебруара тринаестога д. г. навршило се седам вјекова, како се преселио у вјечност народни светитељ велики жупан СОтеван Немања, у калуђерству св. Симеон Мироточиви.

Српски народ сав и свуда прославио је овај свечани празник, само с том разликом, што се је неђе тај свети дан прославио радосније пи свечаније, док на многим мјестима у тишини и побожности ејетило се Српетво онога великога сина славнога рода, славних Неманића, — чије име свијетли као први алем у родословљу свете куће Неманића, .

Многи тужни Србин још више је у своме срцу осјетло —- овај дан — жар и прегнуће неустрашимог народног препородитеља и творца државног јединства — па је сузним очима, правом молитвом спомињао св. пи великог Немању у славу Бога истинога, а за срећу рода србинскога ... И

. молио се Србин свемоћноме Богу и угоднику Симеону Мироточцу да..... Српство вјечно живи славећи Саваота и своје народне светитеље. С тога селе мила, дозволи, да ти у овоме писму изнесем први златни лист из златне Историје ерпских Неманића, а из „Књига Староставних“, да и ми споменемо елавно име Немањино; да се сјетимо великог борца п основаоца св. лозе Неманића.

Стеван Немања како је био велики херој тако је био и веома побожан, а никакво дјело није започињао, што се не би најприје Богу помолио и Њега позвао у помоћ.

Кад је био намиелио да подигне велику и сјајну задужбину „Студеницу“, тада се Богу молио овако:

— Ти, који видиш кроз највеће дубине морске, свемоћни Боже! Саздатељу свијех створова и свега што се види и не види. Вјечна правдо, која од почетка свијетлиш свјетовима. Непресушни Изворе Свете Истине. Хранитељу убогијех и сиротијех, мој први и једини предводниче и

наставниче у моме трудноме раду. Помоћниче у великој мојој мисли, за уједињење потлачене и раскомадане Србије!

Ти, који ми поможе да саставим Србадију у једну велику породицу. Ти, који ми даде снагу и моћ, те сруших врагове рода мога и вјере свете православне, те не могоше непријатељи ровити по светој земљи Србиновој. Ти, који учини непобједивим борцима моје синове драге ми Србије !

Ти, који благослови Србиново оружје, те се синови мајке Србије јуначки борише, а не уморише. 'Ги једини учини, те се о бедеме српског самопоуздања одбише непријатељске орде, да дуго и дуго памте и осјећају: „да коме Бог помаже, да му нико нишлаа не може!“

Ти мени поможе, Ти поможе мајци Србији. Мајка Србија за то ће Ти вјечно благодарити. Синови њезини биће увијек

· поборници истине и правде, а то 'Ти вјечни

Боже желиш.

Србин може све учинити Оче свети; али Тебе Бога Аврамова, Исакова п Јаковљева неће никада заборавити. Тебе ће синови српски увијек призивати у помоћ; па да ее невоља, несрећа п свака мука о, не дај Боже! окрене на Србадију, па да 'Те неки и издају, па да Те забораве, — то ће можда само појединци чинити, али народ српски неће, јер Србадија знаде и у муци као и у радости свога свехоћнога Бога славити...

Теби моје славопоје и мољења упућујем помоћниче мој на суву и мору. Ја се Теби иекрено писповједам свети Боже и молим 'Ге, да ме боље умудриш у светоме дјелу које осјећа душа моја; у све-

"томе дјелу које жели остварити ерце моје.

Ти ме једини сада чујеш Створилељу мој! Уразуми неразумна човјека, да чиним оно, што 'Гвоја света воља жели.

Готов сам све своје знање п имање жртвовати, а да угодим Теби Саваоте видивих и невидих свјетова. Времена се мијењају и све у свијету промјењује се, само спомен на вјекове царује, — спомен узвишени; па како сам е помоћу "Твојом ујединио Србију, како сам у земљи ред.