Женски свет

54 ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 4. и 5.

Србиново. ускликне:

— И све у мојој Србији нек „Слава Богу на небесима !“.

Устаде Немања и пошто целива лик светитељски окрену се. Лице му бијаше као у светитеља, с чела му нека небесна радост заблиста; умиљат поглед баци по своме двору. Неколико пута пређе преко величанствене собе и сједе на велики и сјајни престо, да се мало одмори, или мисли своје још боље да скупи.

У соби је владао мир и изгледало је _ као да је света тишина. На једном поче опет да бесједи:

„Рекао сам слузи Миловану

Да ми зовне старог духовника,

Да отвори „Књиге староставне“

И да види шта у њима пише:

Да л ће Српетво кад год пропанути 2“

Пошто се мало устури на престолу викне слугу Милована. Милован се одмах показа на вратима.

Висок младић као вита јела,

Црни брци јако загарили,

Обрвице као пијавице

Овјетле очи као у сокола.

Чим га видиш срце ти осваја, Погледом те својим задобија, —

Дај два ока да се нагледају,

Благо мајци која га родила ! Поклањајући се дубоко Немањи: _ Ваповједај мили господару !

_ Немања: Шта је било с духовником етарим 2 Слута Миловат : У двору је, велики жупане! Немања : Нек понесе „Књиге Староставне“ Јер га чекам да ме разговори. Слуга Миловат: На служби је слуга Миловане ! Рече Милован и оде по духовника. Немања се наслони на престолу и као да

му нека нова мисао дође у главу замисли се... У томе се помоли старац духовник,

СОједа му је брада до појаса " Лице, као да је светитељеко, -

Под пазухом „Староставник“ држи. Поклања се великом жупану,

Тихо збори побожнијем гласом: Здраветвуј славни српски господару !

Немања се трже из мисли, подиже се с престола и поклони се духовнику:

Благосиљај оче духовниче !

Духовник полако уљезе и пошто сједе до престола одахну им поче благосиљати: „Бог нек ниспошље своју свету благодет на дом Немањин и на мајку Србију... Да здравствује велики жупан Немања !“

— „Амин оче!“

Рече Немања сједајући полако на престо. Духовник се мало искашље, па запита :

Шта ме зовеш славни господару, Шта ће теби „Књиге Староставне.“

Немања :

Види евети оче духовоиче Шта нам пишу „Књиге Староставне 2“ Дах ће Српство икад пропанути!2

Сиједи духовник дохвати се руком преко чела, прекрсти се, пољуби „Староставник“ с највећом побожношћу раствори га и поче пажљиво лист по лист превртати и на сваком листу по мало застајати читајући у себи.

Немања као да је срце своје растворио, радознало очекиваше, шта ће стари духовник казати... Духовник се на једном месту подуље забави у себи читајући, на једном му грунуше сузе на очи, Немања задрхта и стресе све...

Шта је свети оче духовниче, Зашто рониш сузе низ образе 2!

Духовник пошто се мало прибра поче невесело да бесједи:

Тешко ми је свјетли Господару ! Како пишу „Књиге Староставне“. Срце само у грудима плаче,

Очи зборе што им срце вели,, Сад је славна српска отаџбина, До неколко славнија ће бити.

Ти ћеш сину своју круну дати, А он ће се проглавит' за краља, У вашему роду Неманића,