Женски свет

БР. А. и о.

Родиће се један славан детић,

Он ће српско име прославити Србија ће царевина бити,

А на гласу свуда на све стране. Душмани ће пред Српством дрхтати ! Оног цара „Силнијем“ ће звати Цар Србаља, Грка и Бугара Свих земаља од мора до мора,

Од Јадрана па преко Мореје

Све то биће велика Србија..

Тад ће Српетво прослављено бити Што никада дотле није било; Имаћемо евоје патријаре,

Ал то неће дуго потрајати:

Иза смрти Силнога владара,

Враг несретни раздвојиће Србе Од царства ће постат бановине. Отимаће брат од свога брата,

А. туђин ће навест' душманина, Па ће редом поробит Србију

И њезине пустошити краје. Српеки народ робље ће постати, Мач тирјански Српетву ће судити Многи Србин вјером ће преврнут Једни ће се поклањати Меки,

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Једина ће помоћ њима бити,

Ако часни буду духовници,

Те кроз народ буду пролазили Народ српски надом челичили, Свјетом вјером духом оснажили; А друга је помоћ још и виша: Ако прије српски владаоци

Знали буду, шта им радит ваља, 'Те по милој мајци нам Србији —

На све стране што се више може

Усподижу свете задужбине,

То ће Српетву уточиште бити У невољи и у робовању ;

Јер и да их душманин поруши, Неће моћи духа саломити, Нити евети спомен уништити... Срб ће трпљет муке евакојаке Какве човек замислит не може! Ал ће онда лакше и да трпи, Када види старе задужбине Свете цркве, дивне манастире, Сјећаће се на првашњу славу Скупљајућ“ се око задужбине ; Мати црква, мати православна, Кргјепиће их молитвама својим,

Кретом часним и светим путиром.

Робови ће духом прогледати, |

Дићи ће се сложно на тирјанство, _ Сломиће крила душманину,

Па ће опет по земљи Србији,

Да пропоје стара српска слава —

Јоште боље него је појала!“...

у Други ће се окренути Риму,

А остала јадна сиротиња,

Вјери својој вјерна ће остати —

- Гинут, мријет и муке трпити,

Ар се Орпетва свот одрећи неће“....

- Немања слушао је, слушао, чујући шта му прича духовник из „Књига Староставних“. Његове очи бејаху напуњене То рече духовник, пољуби опет „Стасуза, па кад духовник застаде грунуше роставник“, погледа опет на Немању, који · му сузе на очи и кроз плач запита: бијаше као изван себе... Мир завлада у соби, а Немања пошто виђе да духовник

Кад тирјанин Орбијом завлада “| ром) | затвори „Староставник“ рече громогласно:

Хоће л вазда тако останути, Ил ће Српетву крај да буде једном 2

Хвала оче, хвала духовниче,

Те ме мало сада разговори !

Ал ја ћу те још нешто да питам: Рад сам и ја подић задужбину, Код Студенца према Радочелу,

Те ми кажи оче духовниче,

Како ћемо назват задужбину 2

Духовник преврну један лист па настави: Када дође доба робовања,

Проплака ће мати нам Србија, Процвјељиће српска сиротиња,

Протужиће и гора и трава,

Закукаће сиње кукаваце,

Протужиће и птице у гори,

А стада ће српска зан јемити;

Сузе српске небу ће стизати.

Духовник :

Вишњи нека благослови дјело, Прави сине дома Неманића ! Када велиш да ћеш код Отуденца,

Кајаће се Орбин за гријехе, Ах га ни то избавити неће!

Направити славну задужбину, Нађени јој име „Студеница“...