Женски свет

Бр. 8.

се удају за попове, не што би имале против чина, · но само против поповске мантије.

— Па то завиви ја мислим — рече Тати јана мало поруменивши — да ли тај човек улива поштовање оној девојци, коју он просиг

— А да лије доста само поштовање —

запита је он врло значајним погледом — а зар не мало и љубав 2 — Ја не Знам — одговори Татијана врло

тихим гласом и још се више зарумени, па настави :

— Мислим, и волети 2

— То не, бива увек тако. Може се неко ин поштовати, па опет да се воли.

— И то је истина. Али ја мислим, кад смо коме наклоњени 2 Наклоњени можемо бити само ономе, који је достојан нашега поштовања.

— А зар не бива, да заволимо и недостојне — — 2

— 0, ја никада неби могла такога волети. — Он је погледа, па после мале почивке запита је:

— А јесте ли већ кога нашли, који би достојан био вашега поштовања и — љубави, кажите ми истину 2 Зашто се ми не би једно другоме исповедили2 Реците баш онако, како миелите, па ћу и ја вама казати, све што желите знати Дакле — 2 — Татијана се мало збуни, обори очи и тихо рече:

— Да, ја поштујем — —

— И волетер

_______-

— И могли би се удати за њега 2

— Ах, на удају не смем ни помислити, док ми ее старија сестра не уда!

— Али кад би се она удала 2 3

— А онда би се удали за тога, кога волете, јелте, па ма био и попд — Татијана мало у неприлици промуда:

— 0, ви хоћете сувише да знате.

— 0, кажите молим васг — наваљиваше на њу Илија. — Видите, јаћу вам искрено казати без устезања, да би био најсретнији кад би чуо из ваших уста, да би за тога ког волете позили, па ма био и поп. Но, даклег Немојте ме толико мучити... Ако ми не одговорите, сместа ћу отићи и нећу се више никада вратити! Дакле 2

Татијана обори очи и тихо рече:

— Ва што ме толико питате, кад знате да би.

0, Татијана, реците ми само још ово: ви

кад ко кога поштује, да га може

ЖЕНСКИ СВЕТ.

101

јамачно не познајете ни једног богослова осим мене јединог, јел тег — Да — одговори стидљиво Татијана. — Онда сам најсрећнији на овом свету! —

викну Илија сав блажен. — Па сад чујте, драга

Татијана, да и ја вама кажем, колико вас ја волем и обожавам. Од првог тренутка кад сам вас видео, заволео сам вас свом силом моје душе и волећу вав до смрти. Ви сте мој живот, моја срећа и моје блаженство. Ви сте моја еветиња, пред којом ћу се клањати као пред иконом у цркви... Татијана га брзо прекиде и рече са стрепњом : “

— Ћутите, ћутите, немојте тако говорити, то је грех! — Она је сва дрхтала, очарана и збуњена слушајући такове слатке речи. Душа јој се колебала између радости и страха, Слушала би га непрестано, али се и поплаши. Чинило јој се, као да их слуша и цео свет, а особито и мати и отац, па Марта, па са страхом рече:

— Чини ми се, да ме ујна, зове!

__=— Чујте ме Татијана, само још једну реч: — продужи Илија. — Обећајте ми, ма какве препоне биле, да се нећете за другог удати осим за мене, а и ја вам се заклињем — —! У тај мах викну ујна:

— Децо, хајдемо кући, већ је време, аи облаци се од некуда навукоше, још ћемо и покиснути до куће. У исти мах дотрчаше и синови, те тако се упутише сви скупа пешке до Новог Сада.

Илија не могаше више уграбити прилику, да јој на само још коју реч рекне, али је био пресретан што зна, да га девојка воле, а уверен је, да ће га и чекати, док не сврши још ту годину богословије. Провидио је он, да је то добра и озбиљна девојка, те ће моћи мирно свршавати своје испите. |

# “ ж

И ако Татијана проведе неколико месеци код свога ујака, Марта ипак не беше сретнија, са својима просиоцима. Па који је и хтеде узети за тога она не хтеде поћи, па кад је још чула, да је Илија заволео Татијану и да му треба само још година да сврши своје науке, па да ће се одмах и оженити, па сад зар треба да се она уда ма за кога, само да својој лепој сестри отвори пут, то је доведе до очајања, па чисто ван себе од љутине рече: „Е чекај, лепа моја сестро, нећеш се на тај начин скоро удомити и пре мене покрити главу, то ти се заклињем“ |