Женски свет

108

Кад Татијана дође кући, Марта је упорно тражила, да и њу пусте на неко време у Нови Сад, што јој родитељи морадоше и допустити, што беху веома попустљиви према њој, јер се Марта знала користити њиховом слабошћу.

Марта ни тамо не беше сретнија, а и њена нарав доста јој је еметала. Лице јој не беше никада ведро и весело насмејано као у младе девојке Колико ев пута дешава, да се ружна девојка исто тако може допасти као и најлепша, кад је само умешна, пријатног понашања и умиљатог смешења. Али Марта беше вечито натмурена и готова, да се еваког тренутка расрди и заплаче.

И она се упознала код ујне са Илијом, па од то доба постаде још зловољнија. У души се некако чудно осећала, а то осећање сама себи није умела растумачити. Мрзила га је, а опет се некако угодно налазила у његовој близини. Знала фе да он Татијану воле, па се радовала кад му је могла какву пакосну реч добацити. Често је ва подемехом ујни говорила, да Татијани ни мало не завиди, што ће се за тог лепог лутка удати. Није марила, што тим вређа и своју добру ујну.

Тако је време протицало а Марта се никако не удаје.

Поп-Стева, Илијин отац, биваше све слабији и са нестрплењем очекиваше, да син еврши науке; па да се одма ожени и запопи.

Илија и Татијана, са стрепњом ву гледали како месец за месецом измиче, па и година како се примиче а Марта се још никако не удаје. Илија беше у очајању, као добар и увиђаван син, морао би послушати оца, јер види, да ће скоро умрети и ако се ни дотле не ожени и не запопи, мати му остаје скоро без хлеба, а овамо воле девојку више него и живот свој, даде јој и реч, да другу неће узети до њу, па како еве то да прегоре и да реч прекрши 2

Илија, чим је свршио науке, пре но што би пошао оцу, науми да оде у Бечеј Перићу и да покуша све што је могуће да добије за жену, Татијану.

Перић и ако га је заволео као сина, ипак му одговори, да не може учинити на жао старијој кћери, па да млађу уда пре.

| Бадава му је Илија говорио како воли Та-

тијану, како ће обоје бити најнесретнији ако се не 'узму и најпосле рече:

Чекао бије и десет година, али отац ми

је болестан, Бог зна хоће ли још и који месец

КЕНСКИ СВЕТ Бр. 7.

живети. Ја вас у име његово молим, смилујте се! Кажите ми, би ли га смео, ја, његов јединац и његова узданица вређати у његовим последњим

_ данима и да упорно одбијем његову последњу

жељуг — Тако је ето видите и он мене молио, да се одма оженим па као што ја не смем одбити његову молбу, тако вас ето молим, да ми ви моју не одбијете, тако вас пратила срећа и благослов Божији |“

Перића је веома ганула његова молба. Савка, се заплака и већ готова беше да им да свој благослов, али Марта кад виде, да се родитељи колебају и да би готови били да попусте, она се поплаши, па ступи брзо 6 и рече одлучним гласом : А

и запопим,

— Чујте ме оче, ја вам већ једном рекох, да ћу се пре убити, него што ћу допустити и поднети срамоту, да се млађа сестра уда пре мене. Сад вам се ево заклињем најеветијим што ми је, кад њу будете спремали на венчање, оног чава мени ћете спремати мртвачки сандук! Па сад, ако хоћете да једном детету спремите живот а другоме смрт, можете слободно; ја од онога нећу одустати, на што сам се заклела.

Сви беху као убезекнути, а Перић љутито викну : ~

— Шта! Зар ја дочеках, да ми дете прети!

"Марта је познавала слабост својих родитеља. Она им је тако речито доказивала, како није било до сада елучаја у њиховом месту, да су родитељи удали млађу кћер, пре старије.

— Па шта сам вам згрешила, — викну плачним гласом — чим сам вас увредила, да, баш са мном тако поступате и да ми нанесете ту срамоту, да ми се чак и деца на улици ругајуг! То ни пошто не би могла преживети! Ја вам и опет кажем, да ћу учинити оно, на што сам се заклела. |

Не, не, Марта, то ви нећете учинити, повика, очајно Илија — то би био злочин, то ви не смеше учинити! Тако вам Бога, будите разложни! Смилујте се и будите велика душа, па ће вас Бог наградити и ви ћете бити сретни! —

Марта му не даде ни изговорити и прекиде га својим горким смешењем, па рече пркоесно:

— Ко вам брани, можете се венчати, али вам и опет кажем, нема те виле, ни молбе, која ће ме од моје намере одвратити! Оног часа, кад ве будете венчали, неће ни мене више бити! Сад чините, што вам је драго!

— О девојко, без срца — повика Илија да си прокле, ., -