Женски свет

БР. 6

ЖЕНСКИ СВЕТ

109

— Не, Илија, не куни је! Бог ће јој за то судити — упаде му у реч Татијана, која је за све то време стајала у једном углу у соби и гледала цео тај призор укоченим очима, и бледа као смрт. У исти мах кад Илија доведен до очајања упорством Мартиним, она му упаде у реч и рече не више кас стидљива девојка, но као озбиљна и одлучна:

— Илија, наша је љубав тако велика, да смо јој у стању принети и највећу жртву. Валда је ово Божија воља, да се узети че можемо, кад имамо друге веће и светије дужности, да испунимог Иди, мој несуђени верениче, испуни жељу свога умирућег оца. Ја ти враћам твоју задату вереничку реч и сретан буди!

Татијана није плакала, њене очи беху суве;

али лице јој беше блеђе, него хартија бела Изгледала је у тај мах, као каква светиња. Илија је погледа пун очајне љубави и са неким надземним поштовањем приђе јој и пољуби је у чело, не као живу, већ као да је мртву спушта у сандук. да тим истрча из собе и не рече никоме ни с Богом.

ж ж

Кад је Илија отишао кући своме оцу онако тужан и очајан, беше му свеједно ма коју девојку да узме. Знаоје да неће бити ни с једном срећан. Сад је главно да оцу угоди, који је већ једном ногом у гробу. Отац му је изабрао неку њихову познаницу, добру и лепу девојку, али јој уједно рекоше, да им син другу воли и узрок, за што ону другу не може узети. Девојка се ипак склонила да пође за Илију, прво да угоди старима, а друго што је и она још као девојче заволела Илију.

Отац и мати за њега су уговарали и свршавали са девојчиним родитељима. Он се о евему није ништа бринуо, У оно време још су се могли склапати на тај начин бракови, где су се девојке слабо питале, а оне се слепо покоравале вољи својих родитеља.

Илија није никако говорио са својом вереницом, до самога дана у очи венчања. Кад једном приликом остадоше сами у соби, пита врло озбиљно:

— Кажите ми право, по својој вољи или по наговору ваших родитеља 2

Она га погледа, поруменивши, обори очи, па рече :

— Мене нико не гони на тај корак.

— Дакле, по својој вољи! рече расејано

он је за-

полазите ли за мене-

Илија и загледа се некуда, поћута мало, па наједанпут је нагло запита:

— А би ли волели да останете удовица 2 Она га поплашено погледа, па узвикну:

Сачувај Боже! За што би то желела2 А ви, зар хоћете да одузмете себи животе — Он се трже као из сна, па одговори:

— О не, не, то не мислим, мој живот не припада мени, но ономе — коме га дугујем. После мале почивке рече:

— А знате ли јадна девојко, да ви нећете бити еретни са мном 2

— Знам, ви волите другу, то су ми казали.

Знате! — узвикну он изненађено па ипак полазите за мене Она само слеже раменима и не одговори ништа. Неко време завлада тишина. да тим Илија уздану тешко и рече: -

У осталом, хвала вам, што сте се жртвовали! Али немојте се изненадити, ма шта да Вас постигне ! Девојка је ћутала и изгледала, као да је приправна на све што би је могло задесити. Поп-Стеви беше врло рђаво и једва је чекао, да се све сврши. Па како сутра дан беше недеља, то су се младенци венчали на јутрењи, а на служби је био Илија рукоположен за свеш-о теника. Кад обуче свештеничку мантију, отац који прикупи тај дан сву своју снагу да присуствује том свечаном обреду, загрли свога сина идрхћућом руком благослови га. А он паде оцу око врата и свечано узвикну:

- Оче, дао сам ти више него и живот мој!

“ — Буди храбар сине мој — рече малаксалим гласом поп-Стева — валда то беше воља Божија. Бог ће се смиловати и твоју спновљу

_љубав наградиће обилатим благословом!

Кад Илија остаде у соби сам са својом младом, рече јој веома тужним, али и благим гласом: — Хвала вам моја драга, што сте се одважили, да пођете за живог мртваца, као што сам ја. Ви сте ми помогли, да будем данас рукоположен за свештеника и тиме последњу вољу оца

мога да испуним. А сад иштите од мене и нај-

већу жртву, само не — да ваш муж будем.

Девојка беше поражена и ако беше приправна, на све, ипак се осећала увређена у своме самољубљу и таман хтеде му нешто одговорити, али се из друге собе зачу врисак материн. Обоје истрчаше, да виде шта је. Јадни поп-Стева баш у оном тренутку испусти своју побожну душу у наручју своје верне љубе.