Женски свет

110 КЕНСКИ СВЕТ.

А како је у Перићевој кућиг Јадна Татијана од онога дана, кад се растаде са својим несуђеним вереником, на њеним уснама није више лебдео онај весели осмејак, нити су се више заруменили њени бледи образи. Она је своју тугу подновила, нити се на кога жалила,

на ни на саму Марту, која је такође од то.

доба почела знатно венути.

Шест година је од тада протекло и од то доба много се што-шта променуло у кући Перићевој. Марта се не удаде, а и просиоци престадоше долазити. Очева радња пође знатно на-

зад. Мати им за то време умре. Отац остари,

не за шест, но за двадесет година. Он је само кади кад узданухо и рекао: „Моја децо, одавна, се исели из наше куће добри анђео“ ! ; Марта како је већ давно почела венути, у последње време паде сасвим у постељу. На њеном се лицу могло јасно читати траг дубоке туге и кајања, а Татијана, то добро створење, неговаше је као мајка јединче своје и кад је погледа тако болну, заборави на све зло које јој је нанела. Застиђена Марта толиком добротом своје сестре, само ју је благосиљала, Кад је осетила, да су јој већ избројани часови, она рече: — Опрости ми, јадна моја сестро, ја сам ти много зла причинила и Бог ме је за то казнио! Одавно ме савест гризе, али је сад доцкан, да поправим зло! Сад ти се ево исповедам, јер осећам, да ћу скоро умрети! Да, и ја сам волела Илију и то свом душом, па сам мислила: „Кад га ја не могу добити, нека га ни она нема“ ! Сад се горко кајем! Разорила вам срећу и мир у целој кући, а нарочито теби сам највише згрешила! Опај дан, кад се он венчао другом, мени би тако тешко и да сам могла, ја би му довик-

--. о фе •-

Бр. 1.

нула: „Стани, узми Татијану и будите еретни“ ! Ето сам ти се исповедила и молим те, ако можеш опрости ми2! Бог ће се на тебе смиловати, ти ћеш још сретна бити!

Сирота 'Татијана, саслушала је с болом у души и сузама у очима, па тужно одговори: — Јадна моја сестро, праштам ти, јер видим да си исто тако несретна, као и ја што сам! — Још несретнија — одговори болно Марта, — тебе је бар волео, а мене је морао мрзити и презрети, а то ми је врло тешко и тим болом умирем. — Тај дан је Марти било врло рђаво и није никако пуштала Татијану, да се од ње удали и једнако јој је шапутала: „Јадна моја сестро, опрости ми“! То еу јој биле и последње речи. Кад умре Марта, остаде Татијана сама са оцем, који је такође из дана у дан све слабији бивао. > -

После неког времена уда се Татијана, по очевој жељи за неког предузимача Патића, Био је то поштен и ваљан човек, али није имао среће, чега се год латио, ништа му није пошло за руком. А кад Перић умре, они се одселише у Србију. Није му ни тамо Бог зна како ишло, али је бар могао животарити. Од многе деце, које имађаху, једва су одхранили једног сина и две кћери, које дадоше у вишу женску школу у Београду. Таман кад свршише девојке школу и посташе учатељице, отац им умре.

Тако та лепа Татијана остаде са своје две кћери, које јој посташе у старости ваљане потпоре.

А. Илија остаде веран својој заклетви и ако се никада више не виде са Татијаном. После смрти своје мајке, он се закалуђери.

НАН МИ РЕЧЕ.

Кад ми рече — душо мила Ја те љубим, —

Истог часа ја осетих : Свест да губим. —

А још кад ми пољуб даде, — Једног дана,

Моје срце више није: Нашло стана. —

Лутало је по висини: - _ Неба плава. Вел. Извор.

Познало је како љубав: Очарава. —

Тражило је земне краје : Мале куте, —

Неби л могло заборавит : Ране љуте. —

Али јоште, ја не нађо: Срцу лека, —

Срце моје, мира нема, Дал до векаг —

ај о вв ов

4 | 553 |: