Женски свет

Бр. 9. КЕНСКИ СВЕТ 138 бА ЈЕЗИКОМ И НАРОДНОСТ ЖИВИ. Писмо г-ђици Иванки П. Гостовића. Драга и поштована рођакињо! — Не могу | ност вамо језик. Вера и обичаји су од сла-

да заборавим прошле школске Ферије, (год. шк. 1898/9.), кад сам путујући са ђацима мојима, првим матурантима обновљене Српске Мушке Учитељске Школе у Пакрацу евратио и у Нови Сад, где смо евуда добро били примљени, а нарочито у кући српскога педагога реформатора г. дра Борђа Натошевића, Бабе, деде Твога, којом си приликом Ти са драгом Ти мајком, мамом и татом тако дочекала и подворила српску учитељеку омладину, како само може права ерпска девојка, светски, фи српеки образована, да учини. Врло је мало момената од тога дана, а да се ја не би са благодарношћу сетио Тебе, која ви дочекала не само непоношљиво, већ нај већом и правом ерпеком љубазношћу добру ерпску учитељску омладину, која те са г-ђицом Даром Миловановом евуда најлешше спомиње и као узор „српских Фрајли“ истиче.

И сада, ево, у туђем свету мислећи на своју дечицу и остале миле и драге, сетих се и Тебе узор српске девојке, те ти шаљем одавде у знак сећања и ово неколико речи са златним горњим насловом, а са намером, да те речи прочитају и читаоци овог гласила српског женскиња,

"И шта хоћу са овим: „Са језиком и народност живи“, да речемг Ево шта хоћу:

Бавећи се овде у Кечкемету, срцу мађарском, где се најбоље истиче чист мађарски језик са осталим знацима мађарске народности, дола- | зим у додир са свима сталежима мађарског народа, те сам на сваком кораку приметио, како се силно негује мађарски дух. У овоме њином раду најодличније место и најодлучнији начин "вршећи своју мисију, заузима мађарско женскиње, матере, а нарочито Мађарице девојке, и то баш из виших сталежа, што данас нама Србима треба добро да упадне у очи; јер код нас данас као да је обратно: што „виша“ што „образованија“ дама, све се то већма удаљава од Србину најмилијега: вере, језика и народности!... ._ Српску народност, као што учиш из науке и живота, чине вера, језик и обичаји. Греши сваки, ко и једно од овога запушта, јер тиме крњи српеку народност, која после славне прдшлости и негдањег јединства дочека данас нај· веће растројство, а у свему и свуда иначе много и много непријатеља. Код Мађара чини народ-

бог утецаја. Но по природном закону, да се у свету ништа изгубити не може, те, ако св на једном месту у телу, појави провидно нешто изгуби, то ве на другом надокнади. да то, даклем, што код Мађара вера и обичаји немају снаге, језик је од огромног, и то у такој мери, да су Мађари дитирамбички расположени, кад им се само спомене мађарски језик. |

Као но, што се крстом са натписом: Јп ћос мупсег, у овом ћеш победити, ојачаваше у Хришћанима душевна снага и улеваше моћ за победу, тако Мађари гледају у своме језику знак победе, те га силно негују и шире, и свагда са мотом :

Муејубђеп 61 а петхеф!“ Са језиком и народност живи. Са овом лозинком Мађарице жене и девојке лежу и устају, радећи домаће и други који посао, забављајући се у кући или јавно.

По природи својој (дај Боже до краја живота ми!) не само да одобравам овакову борбу, неговање миле народности, већ у таковом одушевљењу гледајући искру божанску заносим се оваковом борбом, те под утецајем њеним хоћу, да ти изнесем неколико примера, да их видимо и упамтимо и да се на примеру као најбољој поуци поучимо: како данас и од данас и ми треба да радимо, јер грешећи се силно о аманет својих старих у овоме попуштамо... Истина је, горка истина!“

Био сам позван у овдашњу бољу кућу, где је девојка твога доба. Показа ми библиотеку, сва су дела мађарска; показа ми комађа за гласовир, сва су мађарска. Али госпођице, Шекепир, Гете, Шилер, Бетовн... та те би добро било читати, свирати, и то у оргиналу! рекох јој. — Духовити и мили мађарски народ имаде и имаће и својих великана! Прво њих ваља проучити и разумети, а за то треба цео живот људски. За то, док сам жива само ћу читати, говорити и певати мађарски, јер мађарски народ после борбе треба да живи, а мађарски народ — као и сваки други — може живити само са језиком својим, одговори поносно, а за тим певајући и свирајући најлешше песме мађарске, а, на лицу јој видиш, како неоцисано ужива у својој народности !