Женски свет

У Новоме Саду. 1. новембра 1900.

а тр о: уређује. -5

“ суза

де Љ КИ]

Ми

Ф пре ај! ||

А ; с. ИЗЛАЗИ: у | Сваког 1. дана у месецу.

2. круне; ва Србију 2'/, дин.

По равним изворима приопћио :

Онај нимбус славе, који кружи једино главу Искупиштељеву, одејајива се по васколиком свету. 'Гај сјај јасно казује човечанству, у каквом је евету блудило. Душа му за час претрне, по махом моћном евилом почне жудити за неким бољим и величанственијим светом. Поглед је горе управило, душа му: небесне миетерије“) истражује; и дух овога, вером пречишћенога доба, збијен у чврету и постојану стену, налази израза у једној згради, узвишену знамењу хришћанске вере, у катедралу сазидану најстаријим готским стилом. — И где вера таквом љубављу и патосом надахне стену, тамо и из песничке душе богатим виром буја и верско одушевљење, те појаве се у песништву оне народне песме, које нам уз веру тога доба, још и један други цветак, у неокаљаној чистоти изникнути, идеал јуначка и витешка карактера указују.

Витешки дух несавладивом силом усхити и провејава сваког и тај дух најјасније

#) тајанствености.

опело И ЋУХ ВРЕМЕВА.

Ст. Влајковић-Риђички,

огледа, се у оделу. Задатак витеза немачког то доба у три речи изражава: Со езфел5ћ, Неттепфепз!, ЕКтапепфепз ; и не налазимо ли зар на плашту и балчаку (од мача) крст; на штиту грб, што је од самог владара, добио и за то му верношћу дугује; а на еполети (трака нараменица) боје женске; на оклопу пак, а у плочи с леве стране до срна ужлебљено имег — А и одело женскиње опет носи онај тип, који казује да из неморалности римског света ослобођено доба и женскињу као бољу, нитомију, карактернију и као праву женекињу

жели видети, која ће у истини утешитељ-

ка, анђео чувар бити своме, од боја уморноме војну.

Кенскиња у добу овом почиње опет домаћицом бивати, и на оделу јој опажамо. озбиљну, благу емерност, дуге рукаве (до чукља), просто, на врату неписечено одело, у знак домаћице пак прегачу и свежањ кључева.

Гардероба женскиње уређена је тако, да украшено и свечано одело је за време