Женски свет

162

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр 1

то, када је и војно дома; а у отсуству његову ношена аљина беше до крајности абена и проста, и војно на пољу бојном по томе знаде, да га верно очекују дома, када му соко сиви исприча, да ону, која често у златом извезену, розетама и велом украшену оделу сеђаше ва својим делијом на алтану, када заједно уживањем слушаху песму тичју, сада је у црном удом огртачу видео, такву, као да је покајница.

Али наћи ћемо у оделу реда витешког и кулучника и огромну разлику, као обележај једне карактеристичне инштитуције, феудалности средњега века. Ено вам оструте (мамузе), рукавице, пернати оклоп и широк, бео колир!), што само слободни људи смеју носити; ено вам знатне разлике у кови; витез коврчасту, до рамена дугу косу носи; кулучник мора своју до главе да шиша; те идо данас уобичајени начин повдрављања мушкиња још из тога доба потиче, када је кулучник скидањем шешира указао своју ошишану главу, а тиме признавао своју потчињеност поздрављеноме. Хришћански, озбиљнији дух такође пре-

"тераном хладноћом и одвратношћу пре-

дише, и тада се појављују калуђерска одела сходна манастирском завету. : ж

Док западњаци овај озбиљни, скоро пустињачки живот провађају, на излазу сунца, у свету баснословном сјајним блеском подиже се исламско сунце и појављује махамедански свет чудновата појимања, који за средиште свега земљу сматра; а и вера му казује, да и само небеско царство замаљске насладе пружа, — Машта, сјајна, али без лета; ОПло куца, али душа мртва !

Као грана седериндина, такво је и откривење мухамеданска духа. Пунан је цветова, али не расте, остаје при земљи. Уверење правоверна Мухамеданца је, да то што му живот пружа, треба уживати; а посред уживања нека само једно не смете с ума — пројствој), будући Кључ небеска царства је — мач. Женска је искључена из надземаљског живота.

И ово појимање некако разјашњује ону субординацију, коју мухамедански свет

5) огрлица, крагн, 2) јунаштво.

својом полигамијом“) женекињи намењује. Мухамеданкиња је размажена ропкиња, али тек ропкиња евога мужа, који ју обасипа, адиђарем, драгоценошћу сваком, али зато нигда је не сматра себи за равну Како се јасно огледа ово појимање у оделу Махамеданкиње. Код куће, у забрављеним дворанама ту су ти источне фантазије сваковрени продукти; блистава, златом сизвезена свила, мека бурунџуктканина, разни накити, опијајући мирис источна цвећа, и све то «се придружује, да њеној љупкој појави још већу вредност позајми. Али по улици увијена је густим велом, сукном без обличја, „на лицу јој пече и вереџе“, да јој облик не наврати на се опћу пажњу, што би се већ узурпацијом права према евоме мужу називало.

Но и песник не вели бадава:

Ох, да грозна жића! Ох горког живота У харему бити где вене лепота, Од закона тога, верујте ми није, Ни дно од Босфора црње и хладније!“ ; „Даница“ 1860. — 18.

Разњежени раскош са истока пренели су Црнци, Маури у Шпањолеку; али источњач-

"ки, по некад претерани блесак дотериван

је по западњачком укусу. Као што хишпанске долине, које су Роланда, једног од највећих витезова, виделе јуначки поги-

· нути, верно чувају чисту и сјајну роман-

тику доба витешкога; тако чува и пшањолско неимарство слику тота доба у својој големој згради Евсштлај-у.

Шпањолеко достојанство очитује се ношњом плашта и сомбреораз) који је вев и зато од тако великог значаја по шпањолског племића, јер је само и ли њему дозвољено, да га и пред самим владарем не скида; те на емрт осуђени шпањолски великаш на губилишту охоло добаци присутноме краљу: „Одруби ми главу, али она и онда још е клобуком пада пред-а-те !“

И раскош се даље шири, а шћтан силном поплавом новија духа и појавом препорођених класичних уметности. Ако је ова ренесансија“) мимо непзмерних заслуга

5) млогоженство. 2) широк, пернат шешир од кумоша. 8) препорођај обравованости,