Женски свет
ВРА ЛИ.
КЕНСКИ СВЕТ.
169
8
Шта ли јеца тако тужно У тишини ноћи дивне Да ли мајка за јединцем Рони сузе жалостивне 2 Или можда млада мома да драганом својим жали,
~ Ил
љубовцу за војном су
Тешки јади обхрвали 2 Не! То српска вила плаче Са неслоге рода мога, И проклиње отпаднике И кроз сузе моли Бога...
2 40 59 0, Фрост
Свет.
> ЛИСТАК. =
576: 7 97 олрооее 6 ле"
о МЕТИЦЕ б4 КолодВОРА.
Прича Јелица Беловић-Бернадзиковска. '
Блиједолико дјевојче од какових овамнајест година води старицу мајку испод руке. Шећу непрестано горе доли, па сваки час попостају и поглед им се сврне на звоно у ходнику постаје.
„Дакле еутра мајко око то доба, угледати ћемо наше ново боравиште. Забитно је додуше сеоце, али за ме свијет у којем ћу ја одселе видити попут марне пчелице, а ти се опет од-
марати од дуга теготна рада под којим си се
толике године сагибала, све из љубави према мени, да мене уздигнеш, да ми приправиш лакши криж, који ће ми бити носити на трновитом путу живота. Ах, моја школа бити ће мој
рај, а најљепше мјестанце у њему — твоје одмаралиште — слатка моја мајчице“ ! # #
в
Њему а и њој доли на земљи је данас претијесно. Њихов је данас цио евијет — или се бар ћуте првима, најсретнијима у њему. Горе, ва врх високе горе их вуче, да га се нагледају, да им се груди још боље надимати могу у "евјежем миомирису висина,
Сретни ли су! Млади, здрави, борати, безбрижни а данас им се оставила и послиједна садашња жеља, здружени су за цијели, (по данашњем увјерењу) блажени свој вијек.
Први чин у новој заједници јест дакако: пут у свијет. Веселе му се као дјеца а дрзником би проглавили свакога, који би се усудио
данас подвојити, да ли ће им и остали путеви живота бити исто тако угодни као данашњи, Да било на њихову !
# # ж
Задовољним емијешком на угојеном, сјајном и обријаном лицу листа дебели трговац и књижица, коју је прислонио на своју трбутшину, те дебелим кратким кажипрстом милује побиљежене бројке, које му за цијело означује получени добитак. „Било труда, ал не узалуду, лако ли се сад путује а слатко је бреме, којим сам се упртио“.
Тако му угодна мисао главурином кружи, док му се коштуњави сапутник до њега тешком муком придигао уморно бацио преко рамена торбу са еухим црним крушцем и чутурицом хлађане водице а омашну сјекиру и бот упртио на коштуњаво раме, па ајд даље пјешице у шуму,
"трси се од јутра до мрака да себи привредиш
кукавни који грош а богаташу згрташ хиљаду.
= # Е
„Хај вевело мили друви Угодно је наше жиће!
Не таре нас тежак труд Наде нам је пуна груд“.
Запјевало у сјеници коло младића уз сјајну · капљицу. Пехар кружи. Мате звекећу, очи пламте, труди се шире, нади фру их наде, жеље златне будућности,