Женски свет

6 ЖЕНСКИ СВЕТ.

у један дан. Прва година по јулијанском кален-

дару почела је 1. јануара 45. године пре Христа и те године била је мисирека година, са двоструким Тотом. То је и Јулије Цезар узео на ум и своје рачунање времена почео са преступном годином. Данас постоји уз јулијански још и (поправљени) григоријански календар; па како иу једном и у другом том календару има преступна (четврта) година — дакле старомисирски календар јесте и данас основа нашем уметању дана у преступној години. Како дакле у уској и давнашњој свези стоји светла звезда Сиријус са нашим календарским уредбама!

Поематрамо ли обичним оком ту сјајну звезду којег вечера, кад није месечина и кад је сасвим чисто, опазићемо, како је у ње основна боја ила, вичаста, али непрестано светлуца, т.ј. светлост је увек немирна и као дијамант сија у свима бојама, којих има у дуги. Но та нестална светлост и то светлуцање у разним бојама није својство саме звезде, него има свога узрока у земаљској атмосфери. Кад би ми могли звезде све без разлике гледати са каквога места, где нема нимало ваздуха, све би звезде сијале мирно и јасно. Као што је речено, светлост Сиријусова је плавичаста, кад је сравнимо са светлошћу сунчевом. То је сигурно доказано испитивањем са спектроскопом, а то је справа, којом се светлост сунца и свију звезда може да распе у низ боја, који се зове епектрум. У сунчевом спектруму имамо све боје, које се виде у дуги почевши од боје црвене па до љубичасте и све су проткане

многобројним црним линијама, којих је особито

много у делу плавом и црвеном. Због тога жути део у сунчевом спектруму надвлађује у неколико остале~делове његове, те нам је тако светлост сунчева жућкаста. И у спектруму Сиријусовом има многобројних црних линија, само су те линије много финије, него што су у спектруму сунчевом и у плавом делу његовом их је мало. Зато је утисак Сиријусове светлости плавичасто бео. Но још нешто! Као што нас спектрална анализа учи, тамне линије у спектруму сунчевом изазивају неки метали, који су као усијана магла, у сунчевој атмосфери, те кад видимо неке одређене групе тамних линија, можемо рећи, каквих има метала у сунцу.

Сасвим то исто стоји и за спектрум Сиријусов и испитивањем се дознало, да на тој звезди сигурно има гвожђа, магнезијума, натријума и многих других метала али свуда су као усијана

Бре |

пара. Зато се знаде још пре од неколико десетак година, али је спектрална анализа у најновије доба и даље напредовала, те се ми можемо многом чему надати да ћемо дознати о развитку звезда, на што пре нико није могао ни мислити. На име по томе, како изгледа спектрум можемо судити каква је температура на оним звездама. Колико је баш степени, да ли 10.000 или 100.000 ми додуше данас још незнамо, али је сигурно толико, да су све оне звезде, које имају такав спектрум, какав је у Сиријуса, у опште врелије од оних у којој је такав спектрум, какав је у нашег сунца. По томе је Сиријус дакле такво небеено тело, чија врелина доста надмашује врелину нашег сунца, и да се наша земља у истој даљини, у којој иде око сунца, нађе око Сиријуса, сва би њена површина сагорела од врелих зракова Сиријусових и постала мртвом пустињом.

Већој врелини одговара наравно и већа моћ сијања. Да би ту слутњу иепитали, морали би знати, колико је од земље до Сиријуса.

Пре свега морамо одма рећи, да је та даљина таква, да је ми себи неможемо ни представити колика је, јер у највећем дурбину види се Сиријус, као и све звезде стајаћице као светла тачка. Осим тога спектроскопским мерењем у Потедаму докучено је, да се та звезда приближује земљи са брзином од 2'1 миље у једној секунди. По томе је од доба Римљана па до данас Сиријус дошао ближе земљи за неких 120.000 милијуна миља, па ипак ни најмање се не опажа, да је светлији или већи. И збиља даљина СОпријуса од земље, тако је неизмерно велика, да је тек у најновије доба помоћу најфинијих инструмената за мерење испало астрономима за руком, да је одреде. И та је даљина скоро милијун пута толика, колика је даљина од земље до сунца. Па како је од земље до сунца у округлом броју 20 милијуна миља, онда мно-

. жењем та два броја лако би изнашли број, који

у миљама казује даљину Сиријуса од земље. Наравно за нашу моћ представљања тај је број сасвим мртав, јер бадава се ум наш напреже, да схвати тај простор који је од земље до Сиријуса. Кугла из топа неби за милијуне година тамо доспела, светао зрак, који за време између два откуцаја на билу (пулсу) четир пута облети око наше земље, треба пуних 11 година, па да,

дође са Сиријуса на земљу.

(Свршиће се)