Женски свет

Бр. |

ЖЕНСКИ СВЕТ.

БОЖИЋНА БАЈКА

Народ вели: да на Божић,

Пре нег зора што заплави: Свака дева пред капијом Своје куће да се јави.

Ал да нико за то незна Па ни њена мила мати; Које прво име чује Суђеник ће њен се звати.

|

Зашто не би рекох, и ја Пред капијом својом стала; Те да чујем име оно,

Кога ми је судба дала.

И стала сам пред капијом И име сам једно чула; Ах ме оно сневесели,

Па сам тихо уздахнула.

здло по мене, ако с' ово Обистини, што се вели; Не зове се онај тако, Кога моје срце жели.

Гор. Милановац.

Јела Луњевица.

= а=——————

ДЕНИ,

Ст. Бечеј. — Наша ,„Просветна Задруга Српкиња“ установила, је још пре више година, да сваке последње суботе у години приреди парастос својим упокојеним чланицама. Остајући верна тој својој установи решила је, да то и ове године у суботу 30. децембра учини. Ово је заиста једна врло лепа установа, јер задруга не може ничим се лешше одужити својим умрлим чланицама, до поменом и молитвама за покој њихових родољубивих душа.

Позната је истина, да се ни добротворства не могу празним рукама чивити, по оној народној пословици: „Празна рука мртвој друга.“ С тога се п Задруга труди, да своје материјално стање оснажи, како би свој племенити задатак што боље вршити могла. Руковођена тим начелом решила је, да приреди 80. дец. у вече „Игранку са томболом“ како би грађанству лепа уживања, и забаве пружити, а благајни својој какве-такве принове допринети могла.

Кад је оно изашао јавни позив од друштва за срп. нар. позориште на прилагање, одмах се

~

учинио покрет међу чланицама задружним, да се у кругу њиховоме купе месечни прилози на српско народно позориште. Родољубиве Српкиње ухватише се у сложно коло, те по могућству своме прилагаху месечно по извесну своту, коју је вредна тђа председница примала, и до краја године у штедионицу улагала. Тако је лањске године прикупљено и послано 114 круна, а ове

"године 101 круна и 60 Фил. Не може ми се на

ино, а да ова имена ових родољупкиња не споменем, и ако су врло незнатном изнимком све једне исте, лане као и ове године. Ево тих дичиих имена: гђе: Емилија, Јоцић многогодишња, председница Задруге, Фемка Влаховић подпредседница, Теофана Хаџић, Олга пл. Војновић, Драгиња Борота, Јелена Тајсић, Милева Михајловић, Лепосава Мартиновић, Анка Поповић, Мила Гавански, Драгица Јовић, Ленка Белеслијин, Милица. Богдановић, Милева Миковић, и Катица Д. Поповић. — Евала им! и „Живеле!“ Хиљадиле се оваке Српкиње да Бог да !!.

Њ.

РАДОСТ И ЖАЛОСТ.

У радости како време жури! Не чека нас, него напред јури; Али жалост, та му крила слама И тренуте чини годинама.

Београд.

«> ——__—-

в. К-Љубисав.