Женски свет

По | ЖЕНСКИ СВЕТ. | 48,

Али чим се је нашао у сјајно осветљеном салону, потпуно ишчезве недостојно колебање. Јелка Штајнбергова — одевена као „грофица од Сидисја“ најлешпа појава ове свечаности, баци потпуно у засенак малу, сувоњаву краљицу, те Харкурт и проведе највећи део вечера крај ње.

„После закуске седео је он е њом иза завеса једног прозора и ћаскао в њом заједно.

„Шта мислите о краљициг“ упита га гроФица, Харкурт се осмејкивао.

„Краљица шведска Христина“, рече оп „личи на енглеску краљицу Јелисавету као Мадате Гашга на краљицу Француске.“

Али му осмех ишчезе, када га један добро познати глас упита:

„А ко је то Мадате Гаџга 2“

Гроф Харкурт скочи.

„Величанство“, муцао је он, „Мадате Гаџга је париска дама, која је срећна, што личи на краљицу Марију Терезију — како по поносу, тако и по лепоти,“

Краљица баци неповерљив поглед на свога

љубимца и оде брзо да потражи Француског посланика.

„Екеселенцијо, учинићете ми једну услугу!“ рече она.

„Заповедајте, Величанство !“

„Ах, та то је маленкост. Желела бих само знати, ко је и шта је извесна Мадате Гашта, која је у Паризу тако добро позната 2

Дипломата изјави да не зна. „Али јаћу се известити“, додао је он.

Још исте ноћи одасла он курира.

После дванаест дана врати се весник са

следећом депешом :

„Мадале Гашта је дворска дама, која је померила памећу. Њено лудило је Фике-идеја: да је она Француска краљица. Она проводи живот у томе што тежи да наше светле суверене подражава у ношњи, говору и манирима; па како је сирота дама поред тога и безазлена па и смешна, то је свуда исмејавају и зову „карикатуром од краљице.“

=

Краљица Христина читала је ово у себи. Она, јунакиња са Севера, изиграна, је од човека, коме је доделила улогу грофа од Есекса.

„Јадниче!“ мрмљала је она. „Ти си бесвестан, а не ја!“

Тада јој наде у очи додатак у писму:

„Како је лудило Мадаше Гаџг-е чисто бе-

завлен“, то народ вели, да би она. као краљица страховита била својом чврстином и самовољношћу а и милосрђа не би имала.“ |

„Добро!“ узвикну Христина, гужвајући хартију. „Кад личим на луду у једном погледу; хоћу да личим у свему. Никаква, милосрђа према, | човеку, који се усудио да се са мном нашали. ·

Гроф Харкурт је држао, да ће у немилост пасти или да ће га отпустити.

Али време је протицало и њему се ништа не догоди. На против, наименоваше га за пуковника телесне страже, те је он мислио, да или краљица није разумела смисао оне његове примедбе или му је из великодушности опростила. Наклоност краљичина посрамила га је. И он се све више и више удаљавао од грофице Јелке Штајнбергове, а приближавао се све више и више краљици и када му краљица подари амарантски орден и наименова га за свог првог коморника, он осети, да би за њу и тело и душу жртвовао. .

Јелка Штајнбергова беше остављена. А оно беше уверен, да се овим иде, да он заузме највиши положај до краљице. о

Једнога дана га известише, да краљица жели да га у приватној аудијенцији прими ради важних послова. Јелка је била у унутрашњости земље. Он је држао, да је час његове среће приспео, те се одмах Христини пожури. Она је, окружена министрима, држала кабинетски савет,

| али кад Харкурт уђе, она их замоли да је оставе.

Министри се поклонише и учинише по заповести, а Харкурт клече и пољуби краљичину.

руку. Један тренутак ћутали су обоје, затим

краљица узе из џепа књижицу на којој бАше краљевски грб.

Она показа на исти и запита:

„Хоћете ли ово да примите 2“

Смешење које је пратило ове њене речи објасни њено мишљење.

Он паде њеним ногама мумлајући:

„Ја вас љубим! Ја вас љубим исто онако као што вас поштујем и као што вам се дивим. Ви сте господарка мога жића!“

„Каква жестина!“ узвикну краљица, променивши се нагло,

Он покуша да се подигне, али њен ПРЕ лица Формално га окамени.

„Најзад !“ настави она без сажалења. „Најзад ево освете, коју сам давно изгледала.“

Он се докотура до једне столице на чију се ограду наслони,