Женски свет

4.

КЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 5

А она настави:

„Знала сам да ме љубите, али сам то желела да чујем са ваших сопствених усана. Сад вам чула, сад сам задовољна. И то ме се не тиче, јер вас презирем. Да, ја вас презирем ! И зато сам вас ја почастима претрпала. Сећате ли се маскен-бала прошле године, сећате ли се гроса Есекса и Јелисавете, која је личила на Мадате Гапт-у! Сад морамо улоге своје до краја одиграти! Енглеска краљица је свота љубимца обасула почастима, ја, „карикатура од краљице“ следовала сам њеном примеру и — сећате ли се судбине Есексове 2“

„Умро је на ешафоту!“ загушено рече он

смрвљен.

„Да, Роберт Девереке, гроф од Есекеа, умро је на ешафоту. Ја ћу то исто учинити,“

» О, дакле умрети на ешаоту 2"

»Јер сте ви сад шведски поданик... али не, ви ћете живети! Мадаше Гашта је немилосрднија од Јелисавете. Први чин трагедије ближи се крају, а други ћете ви сами одиграти“,

Пошто отвори врата, окрете се дворјанима који су чекали:

„Овај човек је луд!“ рече она. „У своме лудилу усудио се да игра мог љубавника. У лудницу с њим, и то у најудаљенију ћелију !“

Два стражара одведоше неерећника из палате. За неколико само часова. и он се нађе у ћелији луднице у Елмгардену.

23

Два месеца доцније врати се Јелка Штајнбергова, пошто је сазнала шта се догодило, натраг у Штокхолм и замоли за аудијенцију код краљице. ј

„Шта желите, грофице Штајнбергова 2“ запита је краљица с осмехом.

Ниш, 1901. год.

-4

Грофица се дубоко поклони и рече:

„ја молим, Ваше Величанство, да грофа Харкурта пусти на слободу. Узећу га на моје пољско добро, и око краљичино га никад више видети неће. Ми ћемо тамо живети у вечном прогонетву !“

„Чини ми се, да ви верујете“ рече краљица мрачно, „да је гроф душевно здрава Он је заиста сад савршено померио памећу. Допустиће вам се улаз у Елмгарден, да се сами уверит о овом. Останете ли и тада при својој молби“, додаде она суровим осмехом, , ја немам ништа против“. !

Грофица се поклони и изађе. На један час доцније јави се она опет бледа, замршеном косом, и изгледала је за двадесет година старија.

„Величанство“, викну као ван себе „ја по-

нављам моју молбу“. Христина, је зачуђено гледаше, и можда се осећаше поерамљеном. Она је подиже, и тада ова виде, да се у краљичиним очима блистају сузе; затим је пољуби у чело и написа заповест, да јој се гроф преда. Још истог вечера оставише Штокхолм једна покривена кола у којима беху верна жена и њен љубљени сада заиста полудео.

Неколико месеци доцније умре гроф Харкуре у наручју племените жене, а обоје сад леже у малој црквици штајнбергсталској.

= 5 Хартија, која се односи на Мадате-Таш-у и докуменат, којим се гроф Харкурт предаје лудници, екзистирају и данас у архиви штокхолмекој. Цела ова историја је у Шведској добро, позната, готово онако исто као и по који лист повеенице.

С немачког: Александар.

ОЈЕТИ МЕ 68...

Кад у цвјету своје среће Будеш небу хвалу слала,

Кад се винеш у бескрајни Простор царства идеала;

Кад с осмјехом ведра лица Ти загрлиш војна мила Тад се ејети, жељо моја, Да је једна душа била,

Једна душа, срце једно,

Ком ви млада сунце била Ал' које је судба худа,

У гроб црни испратила..,

Б, Пептровац.. ;

' | Богдан-Крајишник,

=> инев» « )> «иие——————===—===