Женски свет
У
Бр 10.
ЖЕНСКИ СВЕТ. (Ба
о до
а ЛИСТАК, <
<> 007 сар 66 76. ел
ОБИЧАН ДОГАЂАЈ.
Слика из живота.
(Свршетак.)
Медени дани беху заиста медени. Обоје опијени љубављу, осећаше се задовољни а живот им слађим постао. Ну тако не остаде дуго. Њена веза са њиме, и ако је по њеном умовању основана на љубави, опет не испуни еве девојачке жеље и наде. Њено васпитање, основано на деспотизму, није могло да подлегне мужевљевој вољи. Муж беше госа, а то је понижавало. Живот поче да бива затегнут. Она је научила да господује, хтела је да има потпуно евоју вољу, хтела је да она буде то што је њен муж. Он међу тим никако јој не попушташе. Био је
оеталан у своме начелу: жена је зато, да мужа,
потпомаже, да им је живот један; у беди да та теши, у сласти да се понови. Он се, у почетку, чинио невешт; чинио се као да не види шта она хоће и чему циља. Гледао је лепим начином да уклони сваку несугласицу. Ну то не поможе. Њега поче да мучи савест Увиде да она није за њега. Њена љубав не потече из истините поште и уважавања; она се не уздиже над нивоом себичне индивидуалности Она је пливала у обмани лудих заноса, испиљила, се у досади живота. Својом љубављу она не уђе у свет блаженства и саучествовања, већ на домак беде и некушења -— на сваки начин у погледу домаћег блаженства. Она је хтела немогуће; хтела је своје пожељиве заносе у истину да доведе. То беше повод несугласицама, инату, свађи.....
У којој кући не влада узајамна љуба и пошта, ту је-домаћи живот највећи деспотизам, Ако муж у жени не нађе сем кућњег и душевног помоћника, она у тој заједници нема оног саучествовања, који је подлога на којој се оснива кућа. Она није била та. Не што није могла, већ што није хтела, Олако узев све, она је не само себи, но и њему отежала живот. Њена љубав беше занос, сан, ал никако истинита, дубока, љубав. Она је хтела само њега да има, без да је помишљала, да ће с њиме бити, не неколико дана, већ цео живот. Он, не нашав у њој оно што је очекивао, виде се обманут: виде да о учинио нешто, зашто ће се целог живота кајати, ал и себе осуђивати. >
Из те узајамне несугласице, постајаху све веће и веће свађе, све веће и веће патње. Није било дана, а да ее што год није десило што би им живот отежало. Отуда дође охладнелост, најзад посташе несносни.
Па ни дете, које добише, није било у стању, да им живот омили. Шта више, њој и дете поста досадно, као да је оно последица њене беде. Он је хладно подносио, ћутао ал не попуштао. Његово хладно понашање њу је још више мучило, и она није већ знала шта да чини, онеспособи да хладно умује.
Једног дана она му у гњеву пакосно узвикну :
„Та ти ме ниси никад ни волео. Теби Идол не бејах ја, већ мој новац, на кога си лакомо гледао. Али си стога од мене начинио патницу, која ће вечито клети онај час, када те је видела,“
До душе, она је знала да то није истина, али у своме гњеву, не знађаше шта да чини, до да му то баци у очи.
Он побледе. Скочи и опет седне. Усне му се мицаху. Хтео је нешто да каже, ал није могао. Очи му дођоше без ејаја, а поглед као у суманутог. Један уздах само што испусти, ал · то беше уздах тежак, сувише тежак.
За тим се лагано диже, и као болесник лагано, изађе из собе. Она је остала плачући.
У вече, још је седела на истом месту, кад јој момак даде писмо.
Оно је гласило:
„Госпођо, после свега оног, што се међу нама десило, ви ћете појмити, да заједно више не можемо живети. Ја, с дететом, остављам ову кућу, а ви чините и живите како вам души најбоље годи, ја нећу, као ви, да кунем дан нашега познанства; ја ћу само да жалим што се он десио. Али ћу себе осуђивати, до века, што сам вас узео. Истина је, за новац се данас може купити готово све — само не поштење и част, Мене боли, што вам је судбина дала, те сте могли оно да кажете; али се тешим, што ми је Бог дао снаге, да вас убедим о неистини тој. Пођите путем који вам највише годи, на њему ћете можда наћи утехе души и савести својој“,