Женски свет

Бр. 6.

ЖЕНСКИ СВЕТ. | 83.

Замислите себи једну матер, окружену пебројеном децом, а која раде свако за себе што хоће. — Узмимо случај баш да

је мати заузета неким послом, шавом или.

ма чим, па хоће журно да га доврши. Међутим деца јој не дају мира. Сваког тренутка приморана је да сврати поглед и пажњу на депу своју, па да их умирује. — Стојан се пентра по столу. — Милица отвара чекмеже и онде преврће материне ствари. — Бранко узјашио очев штап и јури по соби. — Мати готово занета лармом и лупњавом, не може да појми, зашто су баш њена деца много гора, пего у других родитеља.

„Милице, окани се тог чекмежета и затвори га“, ослови мати дете своје. Милица је до душе за тренут ока напустила чекмеже, али је е Бранком и она наставила јурење по соби, па се после неког времена опет повратила забрањеном занимању

„Бранко! Не јури се по соби!“ Али Бранко и не узима на ум материну опомену. После неког времена примети мати Славка, како кида и цепа простирач на столу. Мати је опомињала Славка неколико пута, но Славко ни мукает. — И кад поцепа већ скоро у пола простирач дигне се мати, Куши га и склони простирач са стола; но тек што је села и наставила рад свој, поче њен Славко цепати тепихе по поду.

Држимо, да нам није потребно још више овакових примера навађати ради убеђења наших матера, јер ће од њих свака и из овог увидети, да овакових наведених призора бива у породици по чешће. Хиљаду и хиљада деце и васпитају се на овај начин. А мати се свака извињава тада тиме, да нема довољног времена, а колико би труда, напора и времена уштедила свака мати, кад би одмах у почетку са својим дететом поступала енергично и кад би се одмах зарана промучила, да дете своје навикне на послушност.

Да наведемо слику друге једне матере, окружену такођер многом децом, а која је тако исто заузета неким послом, који хоће журно да доврши. Деца су њена у истој соби. Но научена и привикнута на

послушност. Кад год је била окружена децом својом, она је следећи начин васпитања употребљавала: Једном је детету дала у руке цртанку да црта, другом да рачуна, трећем да испише што а најмлађој Керци својој, која још није била за школу, даде дечију играчку са дрвеним

Фигурама да зида цркву. — Затим им строго попрети, да који год не извриш свој посао, би ће кажњеп. — Деца, на-

викнута на послушност и убеђена о томе: да ће их у елучају непослушноени одиста постићи казна, врше свој посао сви по реду савесно, мирно и марљиво. — Мати пак мирно је могла и без узнемиравања свршити свој рад, тек кад и кад бацила би свој поглед на децу да се увери е раде сви одређени им посао, по томе би час једно час друго лепим речима обод-. равала на истрајан рад, показивала би им њиме своје интересовање за њих и сим-

"патију. — Деца су у таквом случају ва-

довољна и срећна; а мати је поштеђена од сваког узнемиривања и ларме. – Шта се дакле од сваке матере пзискујег 'Гражи се то од ње, да она за рана научи своје дете на послушност. А свака је за то способна, само ако хоће, ако истински љуби чедо своје, ако је свесна и марљива, ако жели чеду свом у будућности среће, напретка и благослова. — Бог је свакој матери определио и доделио ту способност и моћ, ставио јој у

_руке ту дужност свету, да над децом сво-

јом бди и лебди по њезиној вољи. Трудили смо се са неколико очигледних примера да расветлимо и докажемо, да је основни привцип, правило доброг и. успешног дечјег васпитања: „мавикавање на послушност а нарочито мастојавање ва тим да се пгдати налови и идвршују, 9Делотворе“. — Свака, дакле, мати, која за тим не тежи, чини смртан грех! — А страшно је и ужасно, кад се мати са детињом будућношћу, са својом светом пи племенитом дужношћу титра и само вас-

питање своје деце олако узима. — Вечна срећа или безгранична несрећа деце ваше, ви матере, у вашим је рукама. — Уплив,

који зарана извршивате над њима, трајаће и простире се по томе кроз цео њихов век. М. Р.