Женски свет

86. ЖЕНСКИ СВЕТ. : Бр. 6.

ИЗ ЖИВОТА КРАЉИЦЕ ВИКТОРИЈЕ.

О покојној Краљици Викторији листови много пишу, и ми ћемо из њих овдје покупити њеке глав-

није карактеристичне црте из живота њезина.

Већ је позната њена брачна ерећа, као и жалост, која је није остављала, послије емрти љубљенога супруга. да њим црнило није никад скидала, а свечаности је вазда избјегавала. Она је остала узором њежне супруге. Сад се та њезина супрушка љубав расвијетљује њезиним интимним писмима. Кад је родила садашњег Краља Едуарда УП. писала је своме сроднику Краљу белгијскоме: „Рада бих знати на кога ће наликовати наш мали дечак. Знаћете, како ву топле моје молитве, да у свему оцу наликује, у свему, телом и духом.“ Други пут му пише: „Ми еви морамо трпети мекушења и јада, али кад је коме домаћи живот срећан, све је остало саразмерно ништа..... Моја домаћа, срећа, љубав супруга, његова љубавност, његови савети, његово друштво, све ми надокнађују и чине, да све заборављам.“.

Кад је посетила Позенау, родно место свог љубљеног Алберта, пише : „Како сам срећна, како весела била, кад смо се пробудили и нашли у Розенау, Албертовом родном месту, месту, које он највише воли. Он је био тако срећан, што

је био овде самном. То је било попут лепог сна...

Пре ручка ишли смо у горњи кат, да видимо, где су мој Алберт и Ернсет становали. То је

"мало не под кровом, са малом спаваћом собицом

с обе стране, где су они и њихов учитељ спавали.... Ја не могу на то помислити, да одем одавдеја бројим часове, јер ме обузимље осећање које не могу да опишем, осећање, као да сам и ја сама овде провела своје детињство.... Па да ћу прославити овај мили дан (Албертов рођендан) у родном месту свога љубљенога супруга, више је него што сам се могла надати, а што ме тако усрећује.“ Познато је, да је Краљица изабрала свог рођака за супруга.

Овим интимним изливима осећања Краљица

је тако открила своју брачну ерећу да ничим

боље није могла. у У -

А каква је тек идеална мајка била!

Најмања болест којег детета њезина била, је за њу тако важна, као парламентеки избори, и питање, да ли ком детету треба променити кратке хаљине у дуге, било је за њу тако важно, као промена министарства. Испуњавајући своје материнске дужности, она је сама сву децу под-

хранила, и надгледала њихово васпитање, Стро--

гошћу без опроштења казнила их је, кад нису хтели слушати своје учитеље и учитељице. То кажњавање се извршавало ијавно. На једном излету у Дублин Принц Алфред није подигао капу пред становништвом, које је поздраљало Краљицу с децом. И Краљица ту јавно збацила је Принцу 6 главе капу и заушницу му дала. Тај се призор збио у чав, п гледаоци бурним „ура“ поздравили су ту материнеку строгост.

Краљица, по сопственом искуству научивши се ценити добре посљедице од васпитања, које се добива далско од придворног живота, држала је далеко од тог живота своју децу. Васпитање се поверавало особама, које су уживале безу-

„словно поверење Краљичино и Принца-супруга.

ИМ она је сама живо учествовала у моралном развијању деце. „Деца — писала је она после рођења Шринцесе Викторије — морају се васпитавати што простије пи Фамиљарно... Религиозно васпитање деце најбоље се врши у скуту материном.“ Краљица се бринула, да душевно мн Физично развиће њезине деце буде здраво и природно, да се у њима учврсти мисао дужности и да се привикну слушати најслободнија расуђивања о религији и политици. Њезина деца поучавала су сеи у ручном раду. У Осборну постоји тврђавица, коју су ЏШринци оградили. Ту су они сами морали припремити сав материал, не искључујући ни опеке.

Та љубав и брига материнска биле су и награђене. То потврђују дирљиви дневници ПШринцесе Алисе. Деца нису ни часа остављали саму матер, после. смрти њезина супруга, да се не би, у часовима слободним од државних посала, туги предавала. Од како јој је Принц-супруг умро није више марила за придворни живот. Шримања је била оставила старијим шћерма. Никада се више није видела у јавним позориштима. Али се тим усрдније занимала ес државним пословима. Један инглески писац тврди, да ће некад историја, политичког деловања, „Виндзорске удовице,“ како су Краљицу звали војници, задивити свет приповедањем, колико је енергије и труда захтевало то деловање од Краљице.

О строгости материнској са децом приповеда се, како су једном Шринцезе измрчиле чађом по лицу слушкињу, што у кухињи судове пере, и Краљица их је казнила, лишивши их за петнаест дана сваке забаве, и њиховим џепним новцем,

"сирота жена добила је прекрасну хаљину.