Женски свет

88.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

БР. 6.

Од -Ф

20696 49

56

406 ЛИСТАК.

о о

бе "о ТО о

апвиз 5 Ј

ханри Лаведан.

Једном при барон д' Артељ је после толиког мољења поново упитао гроФицу од Брианж је ли се већ решила да се одазове његовој љубави, она му је на то одговорила: „Дакле, ја нећу да кажем ни јесте ни није“. Видећемо. да то време ја ћу вам нешто предложити. Ви сте слободни а и ја такође. Хајдемо заједно као пријатељи да проведемо један месец па морској обали. Барон узвикну: „Сами, обоје 2 примам са неисказаном радошћу,“

„Разумите ме“, продужи млада жена. „Није то Трувиљ, што ја желим да видим, не, то је дивна Бретања, где сам ја рођена; можемо наћи чист и оштар ваздух,

приликом

само тамо неприступачне стене и добре људе, који не читају позоришне критике. Кад ћемо путовати 2 упита барон. Прекосутра, одговори му грофица. Познајете ли Морле» — Не, рече д Артељ. На то му се она. насмеја. Ну то је лепо! Већ сте два пута по свету путовали, и у извесном времену провели сте скоро годину дана у Полинезији, и опет зато не познајсте Морлег — На вас сам чекао примети барон са највећом учтивошћу. 0,

каква учтивост! Е, онда ћемо ићи прво у Моране

Тамо ћемо о даљем путовању размишљати. Сад, идите и спремајте се, само имајте на уму, да ћемо нутовати у најпростијем оделу. На ове речи баци барон нежан поглед на грофицу, пољуби јој руку и узме збогом рекавши јој ва“ свим тихо: „Ствар је свршена“. А кад један тако млад, леп, елегантан и духовит човек, као што је барон д' Артељ пристане на предлог тако лепе, младе, духовите и елегантне жене, као што је грофица од Брианж, и кад вели: „ствар је свршена“, онда, ја мислим да није потребно, да се тачније одређује опо о чему је ствар. Идућег дана отпутоваше ово двоје ноћним возом. За време путовања грофица је као какво дете показивала своју отворену и живу веселост, у којој је д' Артељ уживао не излазећи никад из пријатељског поштовања. Ма да су били различите природе, ипак су обоје имали у себи заједничког, које је доказивало, да њихове праве индивидуалности не беху онакве какве

крају месеца јуна

- редовима друштвеним,

су они од првога дана кад су се упознали, они су се узајамно врло добро оценили, онако, какви су доиста и били. И ако је грофица де Брианж показивала много живости и и полета у своме кретању и говору, ипак је. остала нежна и осетљива, са постојаним срцем у пркос евојим годинама, била је побожна и пажљива у свему што је се тицало имена, части и породице. А барон д' Артељ, поред евојих углађених бркова, свога монокла, заједљивости, неумеених досетака, двобоја и свакојаких догађаја, био је опет поштен и великодутшан младић, бистрога духа, веома пажљив и нежан,

Млада жена, Ивон де Роскоеф, била је од старог бретањеког племена, удала се одмах по изласку из манастира за грофа од Брианж, лепога официра, који ју је две, године по венчању, оставио без икаквога узрока, на веома Флегматичан Био је изишао да јаши и заборавио да ее кући врати. Ни једно ни друго није имало у почетку воље да се растави, но доцније дође и та ствар у озбиљнији претрее. После кратке парнице би решено да се брак раздвоји. Деце нису | тога се

показивали,

начин.

имали, е

и поред своје гадне природе признао је са највећом галантношћу, да је његова жена у своме животу учинила само Једну грешку, а то је, да се удала за њега.

Тако је живела грофица од Брианж скоро три године, затворила је своје срце као што се затварају очи кад нећемо нешто да видимо, забављаља је се да не би дошла на какве нееретне идеје, мислила је да је своју несрећу затладила, јер ју је од себе одбацила. Како није хтела да ступа ни с ким у љубавне односе, то је имала врло много пријатеља у свима ђ, младих и старих, који су је на послетку почели мрзети што није знала разликовати где је била права оданост и искрена љубав, коју је требала наградити. У првоме реду њених пријатеља био је и барон д; Артељ, који јој се није удварао као остали, а ако је то кад и чинио, то је било са таком необичном љупкошћу и избегавајућим уверавањем,

а · цела ствар брзо у ред довела. Гроф од Брианж