Женски свет

108. ЖЕНСКИ СВЕТ, Бр

и од тих су 14 одличних, 98 врло добрих, 60 добрих, 15 довољних, 6 недовољних (са једном и две недовољне оцене) и 2 слабе.

Панчевачка српска виша девојачка школа

„имала је 80 редовних и 2 приватне, свега: 82

ученице. Испитано је 11 и од њих је: 6 одличпих, 22 врло добре, 81 добра, 14 довољних, 3 недовољне, и 1 слаба. По народности 81 Српкиња правосл. вере и 1 Српкиња рим кат. вере.

Горњокарловачка виша и нижа пучка школа. У вишој школи (У, УТ. УП. УШ. разреду) било је 172 ученице, међу њима 8 приватних. По вери је било 125 рим. кат.; 2 грчко-кат., 85 грчко-источне (православне) и 10 Јеврејкиња. По матерњем језику, рачунају и православне у Хрватице; те је тако било 168 српеког или хрватеког језика, 3 словенскот, 2 мађарског и 4 нег мачког језика. По успеху је било 58 одличне, 98 добре 4 други ред, 18 трећи ред- — = имају да поправе оцене. |

Испити зрелости. Наше Српкињице одају се све већим бројем на више образовање Ове године су положиле испит зрелости у српској вел. гимназији: Видосава Јовановићева из Нов. Сада и Мандина Милутиновићева из Митровице с одликом. На загребачкој гимназији положила је с врло добрим успехом гђица Милица пл. Богдановићева из Загреба. На загребачком лицеју положиле су испит зрелости е одликом: гђица Милица Панкови-

_ћева из Госцића, а с врло добрим успехом :

тђице : Десанка Ђермановићева из Загреба, Вера Бошковићева из Осека, Анка Витосава из Загреба, Зора Прицина из Глине и Катица Сремчевићева из Митровице. Загребачка српска нар. школа издала је осмо извешће о евојој школи, а написао је учитељ г. Мита Грујић. У тој школи је било прошле школ, године уписано 102 ученика и то: 58 муш. 44 женска детета. Сад је десет година, како је та школа отворена. Прве године било је 44 деце свега, а ево после 10 година попео ве број на 102. По томе се види, да у Загребу број нашег српеког света. нагло напредује, што нам је врло мило.

Осечка српска вероисповедна школа издала је први извештај за прошлу школ. 1900—1901. г. Значајно је, што је овај извештај изнео у ивторичном делу свом да је било у Осеку српске

· школе још 1716. године и да је женска школа подигнута тамо до 1842. године. Данас постоји |

тамо мешовита четвороразредна школа са 88 мушке и 83 женска детета, који су испит полагали и од којих су добили врло добру оцену њих 18, добру : 20, довољну 15, а недовољну 18. Српско забавиште у Земуну. Добротворна _ Задруга Српкиња у Земуну покренула је мисао да се и у Земуну оснује српско забавиште и обратила се тога ради евојој цркв. општини за потпору. Општина је прихватила мисао врло радо и у својој последњој скупштини једногласно решила, да у доњој вароши подигне српеко

забавиште већ 1. септембра о. г., а на пролеће

друго у горњој вароши, и умолила је Добротворну Задругу да спреми све, што је нужно за та забавишта.

Државне више девојачка школе у Угарској добиле су нову наставну основу. Школе ове имају шест разреда, а у први разред могу доћи учевице, које су довршиле ТУ. разр. осн нар. школе. Школе. те проглашене су за средње заводе и ученице из УГ разреда око допуне знање своје латинским и грчким језиком могу прећи на свеучилиште. Главно је тежиште ових школа, да пруже ученицама својим ошште и патриотско образовање. Уједно се спремају ту кћери угарске и за практично кућење, јер је и кување, и домаћи ручни рад обвезан предмет.

Српских школа у Старој Србији и Маћедонији има свега: 157, међу овима 8 полугимнавије, 1 виша девојачка школа и 1 богословија, У овим школама обучавају се 5995 ученика и 836 ученица, а обучавају их 199 учитеља и 39

учитељица. Осим тога постоји у Цариграду

српска. гимназија, у Солуну српека гимназија и српска виша девој. школа

Девојачки инштитут Царице Марије на Цетињу довршио је прошлу школеку годину свечаним благодаренијем 14. (27.) јуна о. г. на коме су присуствовали и Књаз Господар, Књаз Наследник, Књагиња Милица, царски руски мини-

стар Власов и многи родитељи. Четврти, најста-

рији разред довришло је њих 16 ученица и све 6 одликом оспособљене су за учитељице нижих и средних женских школа. За тако леп успех обдарио их је еваку посепце Господар са 200 форинти.

Дом за ученике. У Београду су добили дозволу професори, Владимир Зделар, Мирко Поповић и Милан Дукић да подигну тамо дом за ученике средњих школа, у коме ће ти ученици имати стан и издржавање и где ће се под надзором својих старешина учити и васпитавати.