Женски свет

| | : |

плати

112, КЕНСКИ СВЕТ. Бр. 1.

Чудо дивно, како се код нас занемарује васпитање у основним питањима! —- Је ли то утицај језуптског католицизма, или је то „клостерско васпитање“, које у тим приликама игра велику улогу2... То је тешко решити.

Алп и некакав нехат, па и бојазан родитеља имају у томе свога удела. Ако је истина опасна,

тим је потребније открити је и дете против ње наоружати.

А. чега опаснога има у тој истини Ко је

рекао Пе да се стиди и учи стидети од онога

последица, које потичу из незнања и необавештености “наш ~ ~ М У нашим варошким

( “ нисам опазио)«) постаје труда жена, тако рећи, трн у оку своје најближе околине. Скрива се и склања се. Баш у онај мах, кад јој је самоћа најмање потребна ; кад је ваља ослободити од њених брига и тако јој олакшати тешку улогу њену. Како би одмах све друкче испало, кад би њена околина — упућена и поучена — њу озбиљно пазила и евоје држање удесила према њеним душевним и телесним потребама. Колико би жени олакшало не само у оном тешком часу, него и много раније! да то књига Батутева вије само за жене. Онајеисто такоинп замужеве. Јер трудноћа није само ствар трудне жене, но и ствар породична, ствар мужевљева. А што год муж више осећа, да је глава породице, то му је у тој прилици и задаћа важнија.

Али има мужева, који жену баш у том добу остављају саму, мислећи, да је она сама собом доста забављена, те да не треба њихова саучешћа и њихове помоћи. За њих је поглавитоми писана ова књига Батутова. Треба ее својски заузети, да се што више рашири,

Тамо, где лажан стид пречи пута здрављу, тамогде језанемаренопотребно БРАНА пе узроктоликим му кама и боловима, којих иначе не би било: свугде је тамо место књизи Батутовој. Њен једар аФористички стил, који је у исти мах и сладак и разумљив, учинио је, да је та књига не само сваком приступачна, него да је стекла и ону цену и ону важност, е

каквом се већ давно та тешка тема требала, расправити. :

%) Код нас има тога, на жалост, и међу сељацима. Пр. (С ческог превео Д-р 6. К.

Знаменити Срби Х!Х. века. Српски к“учењаци и српски уметници споразумели се и удесили, да издаду збирку знаменитих Срба из 19. века. То знаменито дело излазиће у свескама. Сваког првог дана у месецу изићи ће по једна свеска са шест ликова, на Финој артији и у величини велике осмине. Биће свега 36 свезака. Прве три свеске већ су готове. Свака свеска стаје 8 круне или 4 динара у сребру. Главни уредник тог дела биће г. Андра Николић, професор Вел. Шк. у Београду. Штампу је узела на себе Српска Штампарија у Загребу.

Ко жели да се претплати на ово целокупно монументално дело, нека пошље поштанском упутницом 8 круне или 4 динара и тачну адресу на Управу Српеке Штампарије у Загребу.

Ово дело треба да има свака српска имућнија кућа и свака школска библиотека.

0 школским пчелињацима. Написао Миливоје Чудомировић, учитељ и пчелар. Панчево. Косанићева штампарија 1901. Цена 50 потура.

Књига је намењена учитељима и свима пријатељима пчеларења, а цел јој је, да укаже пута, како ће се пчеларство у нас боље и брже проширити у народ путем школе и школских пчелињака. Препоручујемо ову књижицу нашег сарадника пријатељима и раденицима ове привредне гране.

Оаз Егаџеп-безећесћЕ ђе! дел ВаЈкап-Сћивђеп. Вентав ха: Сп -Капде. Пеземаноп 2иг Ер Јапочпе дет РћПозоћзећеп Росјог МУпгде уоп Јојап Рожпап, Кбп. џпсатзеће ЗЕлабвјећгелл т Рапсвоута.

Видарезе 1901. Висћагискеге! Зала. Магкиз. У. ВаЕогу-шесха. 20. Џримили смо ову књижицу на приказ, у

којој се износе укратко исторични податци балканских народа: Срба, Румуна, Бугара и Грка и за тим се приказују женскиње ових народа у животу, раду, ношњи, обичајима, просветном и културном одношају, где се особито истичу наше народне песме како хвале и узносе врлине Српкиње.

Лепо је, што се једна страна женскиња одала, на штудију балканских народа и покушала, да упозна стран свет са прошлошћу и садашњошћу ових народа. Ми смо јој захвални.

ОДГОВОРИ,

0. у Радованићу, Мито и Васко у Варцар-Вануфу јављамо, да су послати рукописи слаби покушаји.

МОЛИМО ПРЕТПЛАТНИКЕ, који су задржали лист за ову годину, а нису још послали претплату, да се сете те дужности и да нам пошљу дуг. Уредништво.

Штампарија Ђорђа Ивковића у Новом Саду.