Женски свет

Бри (У.

После ев. литургије ишли су новосадски наставници да посете своје колеге п представнике месних школских и црквених власти а наиме, посетили суг.г. дра Гађанског, дра Св. Касапиновића, протопре-

свитерског заступника г. Луку Поповића

гђу Курчинку, председницу женске задруте и др.

Око 2 сата после подне извезли се гости на 25 кола у оближњи манастир Војловицу, ту одетојали и отпојали вечерњу и онда поседали у башти, под лиснатим дрвећем за богато искићену сору, коју је приредио у почаст гостима, високопреосвештени .епископ вршачки г. Гаврило Змејановић, као домаћин те свете обптели, а преко пречасног г. Луке Поповића, пароха и поч. проте панчевачког.

После закуске и мале отпочивке, која је прекидана пгром и песмом дечијом, вратисмо се онако исто импозантним улазом кроз варош на 25 искићених и одабраних кола, које су дали грађани панчевачки за подвоз гостима.

У вече тог дана била је код „Пеликана“ заједничка вечера самих наставника панчевачке и новосадске више девојач. школе, која је трајала у најлепшем расположењу до 3 сата ујутру.

У понедељак ујутру, око 8 сати, уз пратњу панчевачких ученица, наставника и много. отменог света панчевачког, изишли смо на паробродску станицу и око пола 9 сати кренусмо се пут Београда, испраћени 'усклицима деце п грађанства, Међу грађанством видесмо иг.г. дра Светислава Касапиновића дра Гађанског, Николу Николића, и др.

Око пола. 10 сати стигосмо у Београд, На обали нас дочека управитељ Више Жен. Школе, г. Сретен Пашић, са г. г. Пајом Арпшновим професором, Луком Лазаревићем, 'управитељем гимназије Краља Александра 1. и великим бројем других женских наставница и отменог грађанства,

Због заразне болести, шарлаха, нису била на окупу деца те школе, те нас нису могли ни дочекати корпоративно. Наставници су -нас врло љубазно примили, прихватише ствари наше и дечје и одведоше нас у саборну цркву, те нам показаше ту гробнице Вука, Доситија, Милоша

ЖЕНСКИ СВЕТ. - 99.

Великог и других заслужних људи за

књигу и Србију. Одатле нас одведоше на Калимегдан, те нам указаше онај диван призор на околину и положај Београда. Спроведоше нас поред споменика Гавриловићевог, Даничићевог, Јакшићевог у град и показаше ратне старине и онда нас почастише богатом закуском.

По малом одмору ишли смо на велику пијацу код споменика Џанчићевог и онда у „Базар“ Женског Друштва и поред епоменика Михајловог, позоришта и Краљевог Двора одемо трамвајом у Топчидер, где нас је чекао леп ручак, коме је начелотвовао сам министар просвете г. Љуба Ковачевић.

Намера нам је била, да се вратимо дома тај дан; али кад су Београђани видели ону

"радозналост дечју да виде још боље Београд

и његове знаменитости, задржаше нас до ујутру, и одосмо у Кошутњак да видимо и оно место, где је 1868. г. погинуо од убилачке руке пок. Михајло. Отпојасмо ту „вјечнаја џамјат“ и вратисмо се тужна осећаја у стари дворац, где се чувају остатци Милоша Великог; поклонисмо се тако сени тих великана и вратисмо се трамвајом у варош, где се опростисмо с нашин драгим колегама панчевачким, који нас пратише на сваком кораку до овог часа.

Наставници београдски разместише брзо децу по својим становима. Двоје деце примио је у стан и сам министар просвете, г, Љуба Ковачевић, а троје г. др. Јован Туроман, професор Велике Школе.

После тог састали се наставници београдске Више Женске Школе и 2—8 проФесора гимназијека са наставницима новосадске више девој. школе на заједничку вечеру у лепом дворишту Више Женске Школе. И ова се вечера у лепој српској песми и свирци, коју је сам г. управитељ С. Пашић руководио, протегла до близу беле зоре, ма да смо и ми и остали наставници преморени (били дугим ходом.

Уторак, изјутра, око 8 сати, искупиемо се на железничкој станици испраћени наставницима београдске Више Жен. Школе, министром просвете г. Љубом Ковачевићем, професором Вел. Школе у миру г. др. Јованом Туроманом, управитељем гим-