Женски свет

Њ- 2

Бр. 8. ЖЕНСКИ СВЕТ. ТЕ

рта и на мртву матер падоше и једва су их силом отргли. Осећали су добро шта су с њоме изгубили, Истина стрина им је угађала и лебдила, колико је год могла. Али то све није могло заменити љубав матерњу. Неко време су још остали па их отац однесе натраг у варош. Чешће им је отац долазио ал у последње време поче све ређе долазити и кад дође да их носи о равпусту кући. Омешећи им рече, да видите децо имате нову матер и нисмо више заједно

са стрицом. Чедомир зачуђено погледа га, а Зорка бризну у плач. Та но но, не мораш ти зато

плакати рече отац, није она рђава само будите ви добри и послушни па неће с вама рђаво поступати, убриши сузе, ево смо већ у селу па немој тужна да се покажеш. Нова мати дочека их усиљено смешећи ве и хладно пољуби их. Одмах је дала на знање да она не трпи непокорну децу већ што каже тако мора бити. Отац пак у свему јој повлађивао.

Дође време да се деца носе у школу, маћеха се томе јако противила, не морају вели обоје ее учити, зашто да се толики новац издаје. И отац нађе за у месно да не треба обоје школовати, Само се још са собом борио које од двоје да остави код куће кад се обоје добро

уче. И из тог мучног положаја га Зорка извуче,

као разумно дете сватила је очево стање.

А жао јој било брата да он прекида, с тога.

својевољно одустане од науке. Маћеха кад јој је тако сјајно први план испао за руком не заустави ве на том, почела је из далека говорити како има неку рођаку, па би волела кад би се могло да код њих дође. Добро жено, рече јој муж, ето пристајем нека дође, бар ћемо имати две велике девојке, нашој је већ шеснајст а та рођака велиш да је тих година.

Маћехи није требало поновити, одма нареди

да се иде по рођаку и сутра дан је већ стигла

са малим завежљајем хаљина. Маћеха је с радошћу дочека и улазећи у собу рече Зорци, видиш то је Катица, треба да је сматраш као сестру. Хоћу мати рече Зорка колико год буде до мене стајало, паштићу се да је заиста као рођену сестру заволим. Сутра дан ишлесуу трговину, да купе евима хаљине. Зорка сетивши се, да је брат пре неки дан писао, да му је потребан новац. Замоли маћеху, да допусти да она себи лошију хаљину узме а остали новац брату пошаље. Маћеха је одмах одобрила, а у себи се радовала да ће њена рођака лепша бити.

Зорка је сама шила хаљину само да што више брату пошље. Прва недеља што је дошла, обукле се све три у нове хаљине. А маћеха се све осврће и гледа да ли види ко Катицу. У пролазу сретну младог учитеља, који је нетремице гледао у ФЗорку. Није могао поглед одвојити од њене дивне појаве све док нису ишчезле. Катицу је то веома огорчило и у себи се заверила да ће му се осветити, рачунала је на сигурно на теткину помоћ. Из цркве су кући стигле јако врдите на Зорку и учитеља. Ал нека, тешила је маћеха своју рођаку, опет ће он бити твој па ма ме шта стало.

Прилика јој се и сама дала да оствари своју злобну замисао. Баш су се њих две договарале, какои на који начин да позову учитеља. Кад ал неко дете предаде им неку посетницу. Катици се засја на лицу радост кад прочита, да г. Ђурић моли за дозволу да семе дођи пре подне у посету. Одмах одговоре да дозвољавају. Него знаш шта Катице, Зорци не треба ништа о томе јављати. А ти се међутим обуци.

Зорка је баш собу спремала, кад неко закуца на собни врати. Слободно, рече Зорка, и унутра ступи млади учитељ. Зорка лако поруменивши понуди га да седне и одма отиде да зове матер и Катицу, но ове чувши разговор већ се биле упутиле у свечаном оделу. После. поздрава учитељ се извињавао што је бво тако слободан да дође, вели чуоје даје г. Јефтић од великог уплива у општини, па је дошао да му учини своје подворење и уједно замоли да се заузме за њега пошто је он само овде привремен Здраге воље одговори маћеха, ја ћу га замолити и надам се.да ми неће одбити. Ђурић је још мало седео па устаде да иде, та куд се журите рече домаћица а мени баш јуче рече Катица како би волела да се с вама упозна. Ђурић се смешећи зафали и крадом баци поглед на Зорку. Опрости се и оде.

Но Катице тај због тебе дође. Допала си му се рече маћеха, хајд нека буде шта, па ћемои ми дати штогод. А и тетак има својим људи у општини па ће доста допринети да буде изабран, то јест ако тебе узме. Зорка је то све мирно слушала и само уздах оте јој се из груди. И Ђурић се некако чудно осећао, једнако му је у мислима Зорка била, непрестано је виђао на сваком кораку њене црне очи.

(Свршиће се)

аи но