Женски свет

| ћ

Ко још није у вароши за просјака Марка знао 2 Та он је на свака врата бојажљиво закуцао. Чак су и пси они знали за овога сиротана,

И нису му дали прићи до дворишта и до стана. Залуд их је утишаво његов тужан гласак мио, Опет су га они терали, врло и „бумњив“ био. Сваког јутра виђ'о сам га где ~ тужан стоји И ту чека пролазнике, да му даде штогод који. И чим спази да се неко упутио мосту право, | А. он одмах већ удеси своју песму тужну здраво:

Дарујте ме браћо мила! Али људи тврда срца и себични до зла Бога, Покрај њега хладно прођу и не виде брата свога. Залуд стари провјак моли, кад га слабо који чује, Залуд проси кору хлеба, сит гладноме не верује. Сваког јутра виђ'о сам га, где на мосту тужан дтоји "Гор. Милановац.

188. - ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 9.

ПЕВА

И ту чека пролазнике, да му даде штогод који. Многи су га презирали, ал мени га било жао,

Ја га нисам никад прошг о, док му нисам штогод дао. Али једног јутра прођем, ко обично, преко моста,

ПИ не нађох његовога свако-дневног бедног госта.

Прођем данас, прођем сутра, у обично време туда,

Ал' просјака чика Марка нигде нема ни од чуда.

Одмах станем да разбирам: Где је грешник 2 Шта је с' њиме2

'И дознадох да је умро и од глади и од зиме.

Кад сам овај гласак чуо, било ми је њега жао, Што га овај свет себичан за живота презирао. Сад га више видет' нећу где на мосту тужан стоји И да чека пролазнике, да му даде штогод који. Свет ће сада миран бити од овога сиротана, Он му неће досађивал са прошењем сваког дана.

Влада М. Луњевица.

ЛИСТАРН.

| | др лнстака

БРАТИ СЕЈА.

(Приповетка. )

(Овршетале. у

Први дан Ускрса добије Ђурић позив на, обед код Јефтићеви. Радо се одазва позиву; обуче се и отиде с том намером да сад ил

никад покуша срећу код Форке. Јефтићеви га.

лепо предусретоше. Катица је сама око стола послуживала и вредна се показивала, сама је ручак скухала као што рече маћеха а не хтеде истину рећи да је Зорка.

О вечери отац околишећи рече Ђурићу како се они т. ј. општина “радују што су до-

били ваљаног учитеља, и све је рече истина али

само нешто Фали, а то је жена, да то ћу ја гледати да будете изабран а ви ће те ми се тим одужити ако узмете моје жене рођаку.

Ђурићу је то било као гром из ведра неба, чисто онеме човек и једва до речи дође. Ја сам вам веома благодаран, али што се тиче понуде дозволићете ми неко време, да се упитам у својих родитеља а и гђца Катица не знам да ли пристаје, одговарао се Ђурић. О што се мене тиче рече Катица, ја пристајем како год моји рођаци еврше. После тог није још дуго остао, извињавао се да мора ићи кући, има посла. Код куће је целу ноћ не спавајући провео, борио се

са собом коју да узме. Ако Зорку заиште бојао се да је не ће дати, а знао је добро каква, је маћеха да би употребила све и сва код мужа, и онда не би био изабран, ипак се одлучи и запрови у оца Зорку, но овај по наговору женином одлучно одговори да кћер не да, него ако хоће Катицу. Ђурић шта ће, пристаде, и тај дан се и заручење обави. Вереница је неописано весела била, маћеха, такође, а Зорка је само гледала и од чуда чисто није могла себи да дође да је не трже неки шапат иза леђа. Гђце, говорио је Ђурић, реците, још није доцкан, све се може поправити што сам у забуни учинио, учините ме сретног. Имали сте времена господине Ђурићу доста на предомишлавање, па на што то све, а друго ја вас и не љубим. СО тужним срцем је то изговорила и лагано се удалила у своју собу где је пала. пред сликом покојне матере, и јецајући се гушила у сузама. Слагала је кад је казала да га не љуби, али видећи да се он колеба коју да узме. Понос јој не допусти да се понизи и призна да га љуби. Брзо утаре сузне очи да не би ко приметио да је плакала.

Дође дан избора и Ђурића једногласно иза-