Женски свет

.

Бр. 9.

беру, на скоро после избора, уговоре да сватове одрже. На сам дан венчања Ђурић Зорци рече кажите само да, па ћу знати шта да чиним. Онда ви, мене не познајете Ђурићу кад држите да сам у стању од друге отимати, нећу то учинити па ма седу плела гордо му рече Зорка. Већ се сватови окупљавају, дошла је сва родбина Катицина, сви боже радосни где им је рођака таку срећу получила,

Џозвати су сви из места и ићи ће се на кочијама на, венчање. Бележник дође на два не-

мирна вранца, бележниковица хтеде се сићи ал

коњи не мирују. ЈеФтић брже прискочи и хтеде коња да умири, ал овај се баци на њега и снажно га у прса удари тако, да је Јефтић одмах онеевешћен пао на земљу. Брже га подигоше и тек се видело да је још у животу, метнуше га на постељу где га је Зорка обгрливши љубила. Маћеха се и сама уплашила, али никако не хтеде кад јој је Ђурић предложио да се одгоди венчање. Брзо се сврши венчање, гости одоше свако својој кући, ником није било до весеља.

Дође лечник и прегледавши озледу рече да.

нема наде, сваки час може наступити емрт. Одмах донесоше Чедомира, али га није затекао у животу. Пре по сата рекоше издану. Кад сестра брата опази, врисну: брате, и грчевито га загрли, сад смо све изгубили. Кад су спуштали оца у гроб не могоше ни сузе пустити, немо и укочено су стајали, ал кад су га земљом загртали попусти срце и потоком су сузе лили, није било ерца које се није заплакало гледајући њину жалост.

Вратише се с укопа и по обичају да попију коју у покој душе. Сви су јели и пили, само брат и сеја не могоше, непрекидно су плакали. Нађе се по гдекоја баба па их теши, шта ћете вели им, и други су дочекали и већу жалост, ето мени умре син на женидбу, правила вам и молбеницу, стала ме педесет банака, ал син умре а молбенице ни од корова, а ја тужна онда мислила сам евиснућу од жалости, па ево ме и данас живим.

А моја Јула, чедо моје, вели друга баба, умре ми у осамнајстој години, а није ни нову свилу имала на себи што сам јој на чурушком вазпару купила, већ жалосници мртвој сам обукла,

Написала

ЖЕНСКИ СВЕТ.

139.

па шта сам знала да чиним, жива под земљу не могу,и ту повуче стакло с ракијом у спокој души рече и додаде другој.

__На скоро после очеве смрти маћеха се удаде и однесе половину имања, пошто је на њој преписано било, а и од друге половине доста одкиде од сироте деце, која су била остављена сама себи.

Зорка је редом одбијала просиоце, кад би се и она удала, па свој део однела, немогуће би било брату се даље школовати. По селу су говорили да она све из гордости то чини што одбија просиоце, она је то све чула, али је стрпељиво подносила сваку увреду. Колико јој је лакше било што ве опростила маћехе, а за коју

ће годину и Чедомир свршити, па док добије

место, отићи ће к њему.

Сад су почели и њима дани свањивати. Чедомир све положи, последњи испит са одличним успехом и добије место у некој већој вароши. Одмах је дошао по своју сестру. Од радости обоје су плакали да су и њине патње престале. |

Код Чедомира се упозна Зорка са неким младим професором и овај је запроси у брата и доби је. Зорка се потпуно сретном осећала, код ваљаног мужа. ;

Прошло је од то доба неколико година. Чедомир се оженио, Зорка имала синчића од четири године. Кад једног зимског дана утрчи мали синчић и рече Зорци, мама оди ево једна жена напољу плаче и зове те. Зорка изађе и на своје велико изненађење, упозна у сиротој жени своју маћеху, али у таком јадном стању ни сањала, није да ће је икад видети.

"Опрости ми Зорка рече маћеха, јако сам те злоставила, па ми се то сад враћа. Муж ми је све моје потрошио па ме затим отерао, а сад немам куд. Дошла сам у тебе помоћи тражити, прими ме за служавку да се не потуцам од немила до недрага. Знаш Катици шта вам учинила, па како ми сад љубав враћа, кад сам је замолила за кору хлеба, исмеја ме.

Останите код нас мати, ја и мој муж пазићемо вас до год смо живи. Плачући захваљивала, је бедна жена Зорци. Чедомир кад је видео маћеху заборавио је на претрпљене патње, те он и сеја му до смрти њене је држаше.

Ленка.