Женски свет

Бр. 10.

доста, али их она неће, поштено је хтела да живи, јер је већ и овако доста оговарају. Њен положај беше веома жалостан, у двадесет другој години свога живота, налази се без ичега, и на улици Једнога дана седела је у соби веома тужна, служавка. јој одрекла службу, пошто јој не плаћа. Из дућана не дају јој више ништа на, вересију, а и суд јој је јавио, да ће се скоро продати кућа за дугове. Шта ће да чиниг Куда да се склони, и шта да почне2 Та она није учила никакав посао, нити зна шта би могла почети учити, кад се нема за то време чим издржавати. Најпосле сети се да, јој је суседка говорила за неку тоспођу, врло богату, која тражи себи дружбеницу. Али се она у први мах није усудила да прими то место, пошто је чула, да је та госпођа врло чудне нарави, и да ретко која може издржати у њеној служби дуже од месец " дана. У први мах је одбила ту понуду, али сад шта може да чини2 Мора се латити ма чега, јер овако се даље не може. Зима се приближује, како да је дочека тако без ичега 2 Тако се реши да прими понуду па ма како јој било. Одма оде суседки да јој каже да прима ту понуду. А суседка ју је уверавала, да та госпођа није тако зла као што сео њој говори, она је само строга у погледу морала. — „А код вас драга Анице нема шта замерити, осим тога, то је часна служба, која вас неће понижавати, имаћете задатак, да јој читате, да се с њоме шетате и разговарате, а међу тим имаћете и лепу плату.“

Аници беше ипак врло тешко, у место што је могла бити сретна, и своја госпођа, то сад мора вршити сама неку врету службе, шта више не сме имати ни своју вољу, но онако радити како јој се кад заповеди. Још ју је једино тешило, што та госпођа живи подаље од њеног роднога места.

Чим је дакле добила писмо оде г-ђе Перићке (тако се зваше њена нова господарица) одма је „отишла на своје опредељење.

Беше то већ дубока јесен, и крајње време да потражи себи уточиште, јер јој одма за тим продаше кућицу и она би заиста остала без хлеба и на улици.

Не беше ни мало очарана дочеком г-ђе Перићке. То беше“ жена око шесет година, траг некадашње лепоте још јој се опажао на лицу, али је то лице било немило и хладно, ни најмањим осмејком не охрабри јадну Аницу. — Прво

ЖЕНСКИ СВЕТ.

158:

ју је веома оштро посматрала, па онда је врло хладно запита : -

— Јесте ли ви та женска, која хоће да ступи код мене у службу 2 — Аници прође нека језа кроз цело тело па одговори и сама доста хладно :

— Јесам, милостива. госпођо.

— Ви се зовете2 -

— Аница Митрићева, — одговори Аница кратко.

— Извините, заборавила сам како се зовете. Ви сте млади и веома лепи. Јесте ли жена, или девојка 2 — Аница веома порумени, па рече тихо:

— Удовица сам.

=— Тако! То ми је још милије, Надам се да немате никога 2 Јер ја не трпим особе које. . Аница је брзо прекиде па рече одсечно:

— Немам никога милостива госпођо, сама

сам на овоме свету. — Ви сте мало охоли! — Рече г-ђа. Али то волим, знак је да сте поштена жена,

какву ја и тражим. Па лепо, седите немојте стајати. Ви већ знате какав ће бити ваш задатак код мене: да ми читате, да се са мном шетате, и да се са мном разговарате. Надам се, да вас та служба неће много уморити Ја врло мало изалазим, а ни мени не долазе многи, преко зиме живим овде у вароши. а преко лета на селу, где ми је имање, које би врло радо продала. Није то више за мене, да се расправљам са вељацима, који ми узимају земљу под аренду, а надзорници ме само варају, а што је нај-

„главније баш и не марим за тај пољски живот.

Да, збиља, јесте ли задовољни са платом 2

— ВЗадовољна сам милостива госпођо.

— Метина није млого тридесет Форината месечно, али ако ми се допаднсте, даћу вам још девет. — Аиица само мало климну главом. То њено држање допаде се госпођи Џерићки. Ни једна јој се није пре ње допала, баш за то, што беху сувише понизне, па у очи јој ласкале,

а. како је гђа Перићка, радо вребала и прислу-

шкивала своје млађе да зна шта о њој говоре, то је често чула како су је еви скупа оговарали, и онда је она учинила кратак рачун са дружбеницом. Од друге послуге није много ни тражила, куварица. нека јој добро скува ручак, а собарица да добро поспрема собе, па и с тим је била задовољна. Али од дружбенице тражила је што више, и сад јој се чини, да је код Анице то нашла. Аница је била искрена, и није јој никада ласкала,