Женски свет

Бр. 11.

Он буде позват у једно друштво у коме су били сами великаши. Кад га је домаћин представио једном херцегу, беше херцегу криво, што се у његовом друштву нашао човек, који _је само обичан племић. Без сумње је и тај херцег држао, да човек почиње, од барона као што је рекао један кнез. Да би своје негодовање показао и Декарту, изјави, да му је мило, што се с њиме нашао, јер се нада, да ће му он, као тако славан математичар, моћи казати, колико је два пута два.

„Четрдесет, господине херцеже, урачунам !“ — одговорио је математичар. то ће херцег: |

„Ви мени сувише ласкате!“, па му онда снисходљиво пружи руку, очевидно задовољан добивеним одговором. Тај херцег је био толико ограничен, те није (схватио, да му је Декарт вратио жао за срамоту и, на Фини начин, рекао му, да је — нула! Колико је само од тога времена било у Француској херцега и милионара, па им се ни имена не зна а име Декарта живи и живеће, јер је стекао велике заслуге за науку. Не можемо сви бити славни и богати, али можемо бити поштени и вредни, а то је најглавније.

Сваки је свестан човек дужан, да свој задатак савесно врши и да општему добру, по могућетву, допринесе. Чланови пак разних друштава, нарочито добротворних, имају ту дужност још у већој мери, јер су сена то јавно, морално обвезали. Они, који те обавезе не врше, греше, ако то чине само из немара. И тај се немар прво њима свети јер показује, да не охваћају своју племениту задаћу и да немају моралне енергије и истрајности, да оно врше, на што су се својевољно обвезали. Осим тога тај немар штетно утиче и на заједницу, јер је свако. друштво или задруга основано на подели рада: Што незна један — зна други; што не може један — може други; где не доспе један — доспеће други и т. д. И у Тој узајамној допуни рада лежи интелектуална и морална снага друштвеног рада по културни напредак свакога народа. Сваки човек има за нешто друго способности, дара и воље. Те се особине у заједници лакше и брже развијају, јер су ту лични интереси са интересима дотичног друштва у блиској вези, што у обичном животу није. У обичном се животу појединац теже пење по стрменитим степеницама друштвене хијерархије.

Нигде у свету нема толико и тако разноврених друштава, као у Америци. Тамо друштва

кад вас А на

ЖЕНСКИ СВЕТ.

друштво лакше

168.

више приносе културном развитку и општем благостању, него и сама држава, јер је свака држава тешка и компликована машина, која се споро креће. Што су код нас предузимали добротвори и- мецени, дакле поједини људи, то су код њих друштва. Зато у Америци, не само трговина и занати, него и наука и уметност цветају. Да је назш славни Тесла остао код нас, зацело не би све то постигао, што је досада, јер не би у нас ни моралне а камо ли материјалне помоћи нашао, коју у Америци дају друштва, Нарочито та друштва дају обилату! помоћ предузимљивим и проналазачким духовима. Не само у Америци, него и код свих напредних народа све се више оснивају нова друштва, а у старих расте број чланова. Та разна удружења је. изазвала потреба; конкуренција на свима гранама привреде на умном и' 'материјалном пољу, која све више и више расте. Природно је, дакле, да ће у тој борби за опетанком једно одржати конкуренцију него поједини људи. Истина, могу се и поједини људи сопственом снагом високо подићи, али је то дато само преимућетвеним духовима, а ови су ретки. Па колико и њих то стаје муке и времена ; стаје их често пола живота. Колика снага, колика моћ, колики успех лежи у заједничком раду, може. се видети из следећих примера:

У. петој десетини минулога столећа оснују Јевреји у Паризу „Друштво за међусобло помагање.“ Кад је председник тога друштва Кремб прву скупштину отворио, рекао је да му је да доживи, да то друштво, које је тада бројало пет хиљада чланова, нарасте на двадесет хиљада. А приликом прославе четрдесето— годишњице овога друштва Старина Кремб је сузним очима благодарио Богу, што је дочекао, да то друштво триста хиљада чланова броји и што има своје подружине по целоме свету! — Говори се, да је ово друштво дало милион Франака ономе адвокату, који је бранио Драјфуса на суду. А толико и Золи за брошуру, коју је Зола у интересу ДрајФусова процеса написао и која је начинила, онолику сензацију. Кад се само ово узме у обзир, онда није чудо, што Јевреји располажу са тако великим материјалним и умним капиталом и што је журналистика, та модерна велевила, готово сва у њиховим рукама. Где је рада и слоге, ту је и напретка.

2 (Свршиће се.)

фр