Женски свет

166.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 11

зираношћу и пресићеношћу, женско самопрегорење, жив, и свеж интерес за веру и народност. Они треба да виде, да наше женске раде, а не праве странке, странке због странака и личног ината и интереса, а не због рада Треба да помисле, да нама слабима и растројенима, треба женско суделовање и у народним пословима. Срнкиња је понекад у невољи и на бојном пољу за јатаган хватала, но оно није њен елеменат, али је она у свом елементу, кад ради на неговању хришћанске љубави и чувању народних особина. Треба да помисле, да женске добротворне задруге нису играчка, него врло озбиљна. установа. Три десетине година раде и множе се. Добро чине, разграњавају свој рад. Имање им је сваким даном веће, јер трећину годишњег прихода каџитализују. Из горушичног семена развија се граната биљка. И из ове установе може се развити институција првога реда. Замислимо је развијену и разгранату у даљој будућности, а узмимо преда се перспективу нашег народног живота, какви се облаци спремају, каква опасност прети од туђинских културних друштава и школа нашој народности, па помиедимо хоће ли наша народна школа сама моћи сузбити све те нападаје, У тешким временима, могу задруге женске да постану правим паладијумом наше народности, јаким ослонцем наше вере. Што се наше женске не умеју боље организовати, што им дискусије не стоје на парламентарном нивоу, није чудо, јер нису за то школоване. Што нису развијене, не значи да се не могу развити, и правог плода донети. Дрво може бити племенито, али не донети плода, него се на рђавом земљишту и под рђавим поднебљем осушити. Земљиште и поднебље за дрво наших задруга то је наше друштво, то смо ми сви. Ако наша мушка интелигенција помогне женским задругама да се боље организују, ако их упути, шта све да узму у свој програм, ако им помогне и у остварењу тога програма, ако пробуди и у деловање привреде ону латентну, скривену енагу, која у нашим задругама почива, послужиће народу. Од мушке интелигенције много зависи, хоће ли наша женска задруга постати онако важан Фактор културни, какав баш нама Србима, баш у данашње време и скорој будућности као кора хлеба треба. Морам овде приметити, да је ова наша задруга у том погледу сретнија од других, да има високу част, да су јој чланови оснивачи: први Његова Светост патријарх наш господин Георгије Бранко-

вић, који јој је уз знатан прилог дао свој архипастирски благослов, и сваком приликом јој љубав и високу милост указује; па затим високопреосвећена господа епископи, пакрачки Мирон Николић и будимски Лукијан Богдановић; уз њих и други виђени чланови мушке интелигенције, који материјално и морално потпомажу задругу.

Да се до других погодаба за бољи развитак

женских добротворних задруга дође, прва је и

најпреча потреба задруга, што ми је жеља да овде нарочито нагласим, да се удруже. Без удружења немају задруге свога централног органа.

И ако је потреба удружења по мом мишљењу прва и најпреча, нећу у њему корист много доказа наводити. Неђу зато, што је она тако рећи очевидна.

Ни једно наше место нема, толико интелигентних женскиња па ни мушкиња, који би пот-

„пуно сазнавали све потребе и задатке женских

задруга, који би хтели и могли развити живљу радњу у корист оснивања нових задруга. Без централног органа не може бити праве хармо-. није, заједничкога плана и акције у задругама, а то је врло потребно. Без заједнице задруга и њених скупштина, никад не долазе задруге као цедина до прилике, да проговоре на своја уста, да даду израза својим потребама, жељама, искуству итд. Скупштине заједнице задруга давале би импулса живљем раду задруга, као регулатор одређивале би правац тога рада, уносиле у живот задруга нове мисли, радиле на ширењу установе, свестрано би претресале сва питања, која стоје у свези са животом женских задруга, оплемењавале би живот наших задруга каламцима са стране, из врта женских задруга код напреднијих народа. Узмимо шта би биле земљорадничке задруге без свога удружења, шта би биле . наше школе и црквене опћине без централних власти и сабора, шта би биле политичке опћине и државне школе без државних власти итд.2 Без организације неће процветати ни наше добротворне женске задруге. То оне морају сазнати, и оне ће доћи до тог сазнања, само као да је нужно да црође дотле нешто времена. Неки орган, књижевни, имају наше женске задруге — то је „чКенски свет.“ Г. А. Варађанин учинио је тим својим листом установи великих услуга и стекао је њим знатних заслуга. Али као што ни најбоље политичке новине не могу накнадити рад сабора и скупштина, тако ни „Кенски свет“ не може накнадити рад скупштина удружења женских задруга.